detalj slike: KRK Art dizajn

Haljina

Bilo je to početkom sedamdesetih. Živeli smo u skromnom beogradskom naselju, nadomak centra. Između niskih zgrada, velike i čiste zelene površine mamile su na druženje. Prisan i dobronameran komšiluk, mnogo otvorenih prozora sa smaknutim zavesama, i iza svakog jedna priča.

Često se u stanovima u prizemlju i na nižim spratovima moglo sa ulice videti kako ljudi, raskomotivši se, ručaju za stolom, gledaju televizor, ili završavaju svakojake kućne poslove. U to vreme tepisi su se čistili tako što su se iznosili na gelendere, napravljene za tu namenu, a onda se po njima praherom besomučno udaralo, dok snage ne ponestane. Između zgrada sušio se i veš, koji su domaćice u lavorima iznosile i kačile na konopac, sa koga bi ga predveče sakupljale.

U to vreme, moja majka je u Trstu kupila modernu haljinu, koju je posle pranja sa još nekim stvarima, srećna, odnela da se suši iza zgrade, na zajedničkoj poljanici, kako bi je sutra obukla za posao. Verovatno je, dok se vraćala s puta, u punom autobusu, umorna i neispavana, zadovoljna zbog uspešne kupovine, sebe već zamišljala u novoj haljini, radujući se unapred što će se prijateljice pohvalno izražavati o njenom izboru. Na bež osnovi, crni i narandžasti apstraktni motivi igrali su neku svoju igru, stvarajući upečatljiv dezen, prijemčiv za svačije oko, i u ravnoteži sa ravnim krojem, dopuštali da jedna službenica u njoj   deluje ozbiljno, ali ne i svakidašnje.

Mogu pretpostaviti koliko je bila razočarana, kada je uveče, pošto je pošla da pokupi veš, shvatila da je njena nova haljina nestala sa konopca. Majka nije stigla ni da je obuče. 

Danas, da je ovde, posle svih velikih gubitaka koje je stoički podnela, te haljine se verovatno ne bi ni setila, i zasigurno bi se smejala takvoj triviji i bezazlenosti smešne situacije, bez  ikakvog značaja u njenom životu.

Zašto sam se onda ovog događaja setila ja?

Možda zato, što se danas pitam koliko traje sreća?

U trenucima naše sreće, dok radost još traje, mi zapravo i ne znamo da ona najčešće više ne postoji. Kao ni haljina.

Zato je sreća ― najveća od svih opsena, a padovi posle njenog gubitka, gotovo uvek, fatalni.

PODELITE OVAJ TEKST NA: