detalj slike: KRK Art dizajn

EMINA

Pišem ti ovu pesmu Emina,

Sa željom da ti se dopadne

I da ti bude veoma fina.

Namenjujem je Emina samo tebi

Divnoj ženi, koja pripada samo meni.

Kada sam s’ tobom nedavno bio

U tvome stanu i kada sam te probudio

Delovala si mi vesela i tako mlada

Da sam se skoro u tebe zaljubio.

A od kada smo se rastali

Stekao sam utisak da sam te izgubio,

I istinski sam zažalio

Što te tada nisam još više ljubio.

Kada o tebi sanjam,

Sanjam te da gajiš cveće,

Cveće svih mogućih boja,

Tebe zamišljam u jednom cvetu

I da si u tom cvetu samo moja.

Poželeo sam da s’ tobom putujem

I da obiđemo ceo svet,

I da ti iz naše bašte

Berem svakoga dana po jedan cvet.

Razmišljali smo o prvom putovanju

I tražili zemlju,

Dostojnu tebe i veoma finu,

Pa smo zajedno odabrali Kinu.

Kina je zemlja prepuna mnogih saznanja,

Kina je zemlja najstarije civilizacije,

Dostojna dužnog svetskog poštovanja

I svake ljudske nacije.

Kada sam ti predložio ovaj put,

Na to si pristala i ti,

I dala si mi svoju reč

Da ćeš tokom putovanja

Samo moja biti.

Iznenada uoči Nove godine

Iznenada sam se uzbunio,

Stekao sam utisak

Da sam se iz nekog drugog života

Ponovo probudio.

A kada sam se osvestio

I shvatio da mi ti nisi blizu,

To me je razočaralo

I upao sam u još dublju krizu.

Za tobom često uzdišem

Moja Emina,

Nedostaje mi miris tvoga tela

I svaka njegova oblina.

Ako ti imaš predlog,

Reci mi kako da te se domognem,

I da te zagrlim obema rukama

Da time prekratim ovo stanje

Svojim mukama.

Ako kadgod poželiš

Da mi se javiš kada se budeš budila,

Shvati da ćeš me time

Povratiti u život iz ovog ludila.

Da sam ja vitez i da mogu

U nebesa da se vinem,

Želeo bih da za tebe

Najsjajniju zvezdu sa neba skinem.

Otava, Januar 2017

ZA NOVOGODIŠNjU NOĆ

U novogodišnjoj noći, pred samu ponoć,

Naspi sebi čašu crnoga vina,

Da ga popijemo istovremeno

Dok traje ova hladna kanadska zima.

A kada ga ispijemo od tada

Neće više biti zime,

Ovom ti pesmom šaljem pozdrave

Iz Otave od tvoga drugara Sime.

Ovu pesmu posvećujem lepotice samo tebi

I nikome je više neću dati,

A za njen sadržaj samo ćemo

Ti i ja znati.

Tvoja je pesma i kada ti poželiš,

Moći ćeš sa drugima da je deliš.

Kada završim ovu pesmu

Nazvaću je tvojim imenom,

Da se po tebi ona može zvati

I radovaću se snovima

U kojima budem sanjao o tebi,

A kada se probudim

To će me vratiti sebi.

Sada, dok padaju snegovi

I traju skraćeni zimski dani,

Čini mi se da smo se sreli još lani.

Znam da telesno pripadaš drugome

I nemam tome ništa protiv,

Moja je samo iskrena želja

Da si bar duhovno u meni,

To je moj motiv.

Ovom prilikomza Novu godinu,

Posvećujem ove stihove lepotice

Samo tebi,

I da ih i ti zadržiš u sebi.

Jutros sam šetao parkom

I gledao ptice u letu,

Shvatio sam da si ti za mene

Postala najdraža žena na svetu.

Uživam razmišljajući o tebi

Dok sedim u mraku i dtžim sveću,

S’ jednom željom u mislima

Kako je lepo s tobom deliti sreću.

Kada se budemo ponovo sreli

Ispružiću ti obe ruke na svakom koraku,

Da lepotu tvoju osetim

I na svetlosti i u mraku.

Duševni teret skinuću sa sebe,

Želeći da bar malo ličim na tebe.

Dok ovu pesmu pišem obuzima me ćutanje,

A kada je napišem ići ću

U besciljno lutanje.

A kada noćas izgubim san,

Dok budem maštao o tebi

Pola će mi se noći pretvoriti u dan.

I slutim da mi ovo stanje

Neće za dugo proći,

I žalim što ti još mnogo tanije

Nisam uspeo doći.

Jer, da smo se nas dvoje u mladosti sreli

Čini mi se da bi smo se ti i ja zavoleli.

Kad razmišljam o budućnosti

I mislim na protekle godine,

Povremeno se osetim tužan,

Čini mi se da mi se neće ostvariti snovi

I da ću ti ostati dužan.

Znam da se lepa prilika veoma retko vraća,

Moja je životna staza sve kraća i kraća.

Sreća je kad stigne proleće

I polete prve laste,

Očekujem da će i moja ljubav

Prema tebi opet da poraste.

Ali nisam baš sasvim svestan

Da li to baš tako treba,

Jer mi se čini da te mogu voleti

Od zemlje do neba.

Još uvek pamtim od kada smo se sreli

Svakoga dana sve mi je teže,

Osećam kako me neka sila

Sve više za tebe veže.

I dok se ponovo ne sretnemo

Proći ću kroz mnoge nesanice

I mnoga ludila,

Zato te ovom pesmom molim

Da i ti povremeno pomisliš na mene,

Kada se ranim jutrom budeš budila.

A kada budeš razmišljala

U tamnim noćima

Reci mi iskreno

Kakav sam ostao u tvojim očima.

Otava, Decembar 31, 2016

PODELITE OVAJ TEKST NA: