детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЕМИНА

Пишем ти ову песму Емина,

Са жељом да ти се допадне

И да ти буде веома фина.

Намењујем је Емина само теби

Дивној жени, која припада само мени.

Када сам с’ тобом недавно био

У твоме стану и када сам те пробудио

Деловала си ми весела и тако млада

Да сам се скоро у тебе заљубио.

А од када смо се растали

Стекао сам утисак да сам те изгубио,

И истински сам зажалио

Што те тада нисам још више љубио.

Када о теби сањам,

Сањам те да гајиш цвеће,

Цвеће свих могућих боја,

Тебе замишљам у једном цвету

И да си у том цвету само моја.

Пожелео сам да с’ тобом путујем

И да обиђемо цео свет,

И да ти из наше баште

Берем свакога дана по један цвет.

Размишљали смо о првом путовању

И тражили земљу,

Достојну тебе и веома фину,

Па смо заједно одабрали Кину.

Кина је земља препуна многих сазнања,

Кина је земља најстарије цивилизације,

Достојна дужног светског поштовања

И сваке људске нације.

Када сам ти предложио овај пут,

На то си пристала и ти,

И дала си ми своју реч

Да ћеш током путовања

Само моја бити.

Изненада уочи Нове године

Изненада сам се узбунио,

Стекао сам утисак

Да сам се из неког другог живота

Поново пробудио.

А када сам се освестио

И схватио да ми ти ниси близу,

То ме је разочарало

И упао сам у још дубљу кризу.

За тобом често уздишем

Моја Емина,

Недостаје ми мирис твога тела

И свака његова облина.

Ако ти имаш предлог,

Реци ми како да те се домогнем,

И да те загрлим обема рукама

Да тиме прекратим ово стање

Својим мукама.

Ако кадгод пожелиш

Да ми се јавиш када се будеш будила,

Схвати да ћеш ме тиме

Повратити у живот из овог лудила.

Да сам ја витез и да могу

У небеса да се винем,

Желео бих да за тебе

Најсјајнију звезду са неба скинем.

Отава, Јануар 2017

ЗА НОВОГОДИШЊУ НОЋ

У новогодишњој ноћи, пред саму поноћ,

Наспи себи чашу црнога вина,

Да га попијемо истовремено

Док траје ова хладна канадска зима.

А када га испијемо од тада

Неће више бити зиме,

Овом ти песмом шаљем поздраве

Из Отаве од твога другара Симе.

Ову песму посвећујем лепотице само теби

И никоме је више нећу дати,

А за њен садржај само ћемо

Ти и ја знати.

Твоја је песма и када ти пожелиш,

Моћи ћеш са другима да је делиш.

Када завршим ову песму

Назваћу је твојим именом,

Да се по теби она може звати

И радоваћу се сновима

У којима будем сањао о теби,

А када се пробудим

То ће ме вратити себи.

Сада, док падају снегови

И трају скраћени зимски дани,

Чини ми се да смо се срели још лани.

Знам да телесно припадаш другоме

И немам томе ништа против,

Моја је само искрена жеља

Да си бар духовно у мени,

То је мој мотив.

Овом приликомза Нову годину,

Посвећујем ове стихове лепотице

Само теби,

И да их и ти задржиш у себи.

Јутрос сам шетао парком

И гледао птице у лету,

Схватио сам да си ти за мене

Постала најдража жена на свету.

Уживам размишљајући о теби

Док седим у мраку и дтжим свећу,

С’ једном жељом у мислима

Како је лепо с тобом делити срећу.

Када се будемо поново срели

Испружићу ти обе руке на сваком кораку,

Да лепоту твоју осетим

И на светлости и у мраку.

Душевни терет скинућу са себе,

Желећи да бар мало личим на тебе.

Док ову песму пишем обузима ме ћутање,

А када је напишем ићи ћу

У бесциљно лутање.

А када ноћас изгубим сан,

Док будем маштао о теби

Пола ће ми се ноћи претворити у дан.

И слутим да ми ово стање

Неће за дуго проћи,

И жалим што ти још много таније

Нисам успео доћи.

Јер, да смо се нас двоје у младости срели

Чини ми се да би смо се ти и ја заволели.

Кад размишљам о будућности

И мислим на протекле године,

Повремено се осетим тужан,

Чини ми се да ми се неће остварити снови

И да ћу ти остати дужан.

Знам да се лепа прилика веома ретко враћа,

Моја је животна стаза све краћа и краћа.

Срећа је кад стигне пролеће

И полете прве ласте,

Очекујем да ће и моја љубав

Према теби опет да порасте.

Али нисам баш сасвим свестан

Да ли то баш тако треба,

Јер ми се чини да те могу волети

Од земље до неба.

Још увек памтим од када смо се срели

Свакога дана све ми је теже,

Осећам како ме нека сила

Све више за тебе веже.

И док се поново не сретнемо

Проћи ћу кроз многе несанице

И многа лудила,

Зато те овом песмом молим

Да и ти повремено помислиш на мене,

Када се раним јутром будеш будила.

А када будеш размишљала

У тамним ноћима

Реци ми искрено

Какав сам остао у твојим очима.

Отава, Децембар 31, 2016

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: