detalj slike: KRK Art dizajn - ilijasaula@art

Grešnik

Žurio sam tragom želja

da te zateknem budnu

neuvenulu, jedru

sa čežnjivim smješkom

i preplanulim usnama.

Mislio sam

da čekanje ne boli.

Usamljena,

prepuštena sebi,

mislima bez reda,

poluglasnim šapatima

sav svoj zaliv snova

punila si željama

isplivalim iz mora mašte.

.

Grešnik sam,

što te nisam…

Grešnik sam

što sam te

prepustio

samoj sebi.
Oprosti!

Nikad mi niko neće oprostiti kao ti

Nikad mi niko neće oprostiti kao ti.

Ne ljubi me, budi surova

poput žene opstanka.

Uči se kako se prezire,

nemoj da me pljuješ

...pogledaj me bez osmijeha.

Zalupi vrata kad odlaziš,

ne reci zdravo,

kad spremaš večeru,

ne spremaj za dvoje.

Navikao sam da živim i volim

navikao sam da ljubim i molim

nikad mi niko neće oprostiti kao ti.

Kad ne bi postojala žena koju volim

Volim ženu nepoznatu, neotkrivenu.

Ona živi stepenicu iznad moje stvarnosti.

Parče neba satkano od nepoznatih istina

nastanilo se između nas dvoje.

Hoću bešumno da prođem kroz njega

i da joj donesem samo ljubav.

Kada bih mogao da je ljubim,

da je ogrnem dušom,

da plovimo dolinom želja,

da me ne štedi,

da me zasadi kao biljku

da cvijetam u podnožju njenog srca,

da joj mirisom bojim snove.

Da me cjeliva medom zrelih usana,

da me drži nad ponorom strasti,

iznad vatre iz koje ćemo izrasti

.

Kad ne bi postojalo razočarenje,

ljubav bi bila vječna,

kad ne bi postojali zavjeti

ljubav bi bila slobodna,

kad ne bi postojala vjernost

ljubav bi bila neiskrena,

kad ne bi postojala žena koju volim,

ne bi postojala ni ljubav.

PODELITE OVAJ TEKST NA: