детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art

Грешник

Журио сам трагом жеља

да те затекнем будну

неувенулу, једру

са чежњивим смјешком

и препланулим уснама.

Мислио сам

да чекање не боли.

Усамљена,

препуштена себи,

мислима без реда,

полугласним шапатима

сав свој залив снова

пунила си жељама

испливалим из мора маште.

.

Грешник сам,

што те нисам…

Грешник сам

што сам те

препустио

самој себи.
Опрости!

Никад ми нико неће опростити као ти

Никад ми нико неће опростити као ти.

Не љуби ме, буди сурова

попут жене опстанка.

Учи се како се презире,

немој да ме пљујеш

...погледај ме без осмијеха.

Залупи врата кад одлазиш,

не реци здраво,

кад спремаш вечеру,

не спремај за двоје.

Навикао сам да живим и волим

навикао сам да љубим и молим

никад ми нико неће опростити као ти.

Кад не би постојала жена коју волим

Волим жену непознату, неоткривену.

Она живи степеницу изнад моје стварности.

Парче неба саткано од непознатих истина

настанило се између нас двоје.

Хоћу бешумно да прођем кроз њега

и да јој донесем само љубав.

Када бих могао да је љубим,

да је огрнем душом,

да пловимо долином жеља,

да ме не штеди,

да ме засади као биљку

да цвијетам у подножју њеног срца,

да јој мирисом бојим снове.

Да ме цјелива медом зрелих усана,

да ме држи над понором страсти,

изнад ватре из које ћемо израсти

.

Кад не би постојало разочарење,

љубав би била вјечна,

кад не би постојали завјети

љубав би била слободна,

кад не би постојала вјерност

љубав би била неискрена,

кад не би постојала жена коју волим,

не би постојала ни љубав.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: