detalj slike: KRK Art dizajn

MOJA SESTRA MARIJA

Još i sama kao dete

Tokom Drugog svetskog rata,

Na plećima nejakim

Nosila je mlađeg brata.

Izgladneli i promrzli

Kroz snegove do pojasa,

Kretali su u koloni

I mislili nema spasa.

Vrativši se iz zbjegova

Neposredno posle rata,

Uspela je othraniti

Sebe, sestru i dva brata.

Majku su nam ubili,

Mi ostali sami,

Kuća prazna bez ičega,

Stigli Partizani.

Oni su nas zaštitili

Od Nemaca i ustaša,

Spasili nam praznu kuću

Od požara i pustoša.

U obnovu i izgradnju

Svi su išli sa ponosom,

Radilo se i pevalo

Sa najvećim zanosom.

A kada je Marija

I sama odrasla,

Čudila se sama sebi

Kako nas je ona spas’la.

Sa Nikolom svojim

Dve kćeri je rodila,

Sve teškoće u životu

S’lakoćom je Marija prebrodila.

U ‘’Radosnom detinjstvu’’

Radila je s’malom decom,

Igrala se s’njima

I sa malim mecom.

Oreolom ljubavi

Zračila je sreću,

Svima oko sebe

Uz radost najveću.

Najlepše se osećala

U sopstvenoj mašti,

Gajila je razno cveće

U njihovoj bašti.

Podizala unuke,

Volela je decu,

Sa decom je osećala

Svu dečiju sreću.

Medison, Nju Džersi, Januar 2010

MOJA SESTR SAVA

Ova skromna pesmica

Dar je sestri Savi,

Kad’ se kao devojčica

Sedeći kraj potoka,

Igrala na travi.

Mi dečaci, trčali smo

Svud’ okolo bosi,

A Sava je nosila

Žutu, malu šnalicu

U prelepoj kosi.

Posle rata u kući

Nije bilo ničega,

Još smo bili mali,

Nigde nismo odlazili

Pa za ništa bolje

Dotle nismo znali.

Odrasli smo svi bez majke,

Život nas je učio,

Otac sam u kući,

Premnogo je radio

I stvarno se mučio.

U selu su u to vreme

Postojala samo prela,

Gde su momci dolazili,

Da se sretnu s’devojkama

I rodbina cela.

Tokom leta išlo se

Na crkvene zborove,

To je bila prava radost,

Igralo se i pevalo,

Izvanredno, za seosku mladost.

Kad’ je Mirko sreo Savu

Ona mu se dopala,

Rešili su da se uzmu,

Da im šansa životna

Nebi, bez razloga, propala.

Radili su domaćinski, oboje,

Nigde nisu skitali,

I svoje su sinove,

Gorana i Joju,

Najlepše vaspitali.

Podneli su junački

Sve teškoće zadnjeg rata,

Zbog progona sa kućišta

Nije vuše videla

Ni sestru, ni brata.

Ako igde ima raja,

Savina je duša tamo,

Volela je unuke,

Nikada se ni na šta

Nikom nije tužila,

Dobrotom je svojom

Ona raj zaslužila.

Vindzor, Mart 2010

PODELITE OVAJ TEKST NA: