 | Ljubica Žikić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
LjUBAV NA NEBU CARUJE
Mirna jutra nad Gazom
Pretakala su se u sećanje
Tlo se zatalasalo i slomilo
Krupnim zalogajima gutalo kuće i ljude
Sićušna detinja ruka krilo slomljeno
Podigla se prema ispruženim rukama
Ispružene ruke grlile su telo nemoćno
Tu na rukama
Život i smrt su se u očaju nadigravali
Dve pletenice dve lastavice
Slobodne i razigrane poskakivale su
Odvojene od nemoćnog tela deteta
Deteta praznog pogleda
Koji već plovi širokim nebeskim poljima
U kojima nema Jerusalima ni Gaze ni aviona
Gde je sve uređeno svevišnjom ljubavi
Ljubavi koja iznad oblaka caruje
Visoko iznad zemaljske pokore.
CVETANjE
Kada mislim na tebe
Ja listam listom zelenim i
Mirišem krinom mirisnim
Sve stojeći
Na kiši rosulji
Da se koren ovog cvetanja
Zakoreni u iskonu
Koji se razliva neiscrpno
I nesagledivo
Hraneći me nadanjem.
ZAGRLjAJ
Zagrli me sasvim obično
Kao što se grli zora rana
S osmehom na usnama
I lakim povetarcem u grudima.
Zagrli me tako
Da osetim da ti je milo
Što sam u tvoje ruke predala
Sva svoja nadanja.
Zagrli me kao da grliš zvezde,
Polja crvenih makova,
Tako,
Da se u zagrljaju tvome setim stiha
Najljubavnijega.
