 | Љубица Жикић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЉУБАВ НА НЕБУ ЦАРУЈЕ
Мирна јутра над Газом
Претакала су се у сећање
Тло се заталасало и сломило
Крупним залогајима гутало куће и људе
Сићушна детиња рука крило сломљено
Подигла се према испруженим рукама
Испружене руке грлиле су тело немоћно
Ту на рукама
Живот и смрт су се у очају надигравали
Две плетенице две ластавице
Слободне и разигране поскакивале су
Одвојене од немоћног тела детета
Детета празног погледа
Који већ плови широким небеским пољима
У којима нема Јерусалима ни Газе ни авиона
Где је све уређено свевишњом љубави
Љубави која изнад облака царује
Високо изнад земаљске покоре.
ЦВЕТАЊЕ
Када мислим на тебе
Ја листам листом зеленим и
Миришем крином мирисним
Све стојећи
На киши росуљи
Да се корен овог цветања
Закорени у искону
Који се разлива неисцрпно
И несагледиво
Хранећи ме надањем.
ЗАГРЉАЈ
Загрли ме сасвим обично
Као што се грли зора рана
С осмехом на уснама
И лаким поветарцем у грудима.
Загрли ме тако
Да осетим да ти је мило
Што сам у твоје руке предала
Сва своја надања.
Загрли ме као да грлиш звезде,
Поља црвених макова,
Тако,
Да се у загрљају твоме сетим стиха
Најљубавнијега.
