detalj slike: KRK Art dizajn

Opet je bila duga noć

Opet je bila duga noć.

Kiša će i nema izvesnije misli.

Nepodnošljivo dugo

vreme se menjalo.

Kao i očekivani bodeži

nekih prijatelja spremnih za zamah

i lišeni poslednjih

tragova ljudskosti.

Znaš li kako boli

nemogućnost pronalaženja

jedne jedine reči o lepoti?

Jedine što je oseća nerv

koji u glavi pulsira.

Volela bih da ovo pisanje zamre

ali kako objasniti

fantastičnu apsurdnost

neizgovorenih reči što lek su,

dok nebo se spuštalo

pred sumrak?

Ipak je to "zar" bilo "zar i ti?"

Ne znam da li je to

uticaj vremena

ali u nemoj sobi

govorim šapatom

da mi se misli zbroje.

Pomisao da neki događaji

prestaju jednom zanavek

da se događaju

ispraznili su moju taštinu.

Negde pred zoru,

ptice su zamukle.

Krenula je bitka i

kakofonija života.

Radovanje

U velikom radovanju

zbog praćenja

stopa mi trag

Zbog oseta

što na lipe mirišu

dok čuju tihi glas

Tvoje oko

postaje moje

kome jedino verujem

Tvome srcu

verujem kao svome

i manje se mučim sumnjama

Ono postaje moje dok

Vidim prostor

Unutašnjost

Velelepne Crkve

Što dušom naslućujem

I znam tvoju ulogu

u dešavanju

Da si na putu

kojim idem

Zbog Njegove volje

a svog izbora.

Tvoje drvo

Sve vreme tražim tvoje drvo

Želim da mu se približim

Da ga oberučke zagrlim

Ne bi li u praznini

ovoga sveta

Što sve nemilice proganja

Osetila izboranu koru bliskosti

Sposobnost da podnesem žrtvu

Zbog tebe i za tebe

Nova je i neponovljiva

I sve više i više

odjek je zvukova i nježnih tonova.

I više nego izgledom i

svojom lepotom

više od svega

želim da zadržim u sebi

Dete

ono dete

koje te gleda i glasno doziva!

I Peva Ti

milošću čovečijom

Ljudsku Pesmu

Dete sam

koje jekom zvukova i

prizorom topline

grli drvo što

gorostasnim krošnjama

um nam je nadkrililo.

Sve nas

Pomahnitale i ratoborne

Nas icrpljene

Nas popucale i slomljene

Ali, zagrljajem drveta

pogledom visoko

ka nebu, mi smo ukorenjeni i

oboženjem

beskrajne slobode - spojeni.

PODELITE OVAJ TEKST NA: