O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja











Istorija
Nauka
Tradicija







Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Riznica


SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - MONGOLIJA

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - MONGOLIJA


Predgovor

 
Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.
Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak važi i za latinske narode, i među njima.
Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.
Ovu knjigu mogu podjednako koristiti i putnici, bilo kao turisti ili poslovni ljudi, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.
Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Čitaoci će proceniti koliko sam uspeo.
Autor



MONGOLIJA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI


 
Činjenice i statistika


Populacija: 2.962.000
Glavni grad: Ulan Bator, 1.155.000 stanovnika
Veličina: 1.564.100 kvadratnih kilometara
Vlada: mešovita parlamentarna/predsednička
Demografija: Khalkh 81,9%; Kazak 3,8%; hrišćanin 2,2%; Šamanista 2,9%; Buriat-Bouriates 1,7%; Zahčin 1,2%; Dariganga 1%; Urianhai 1%; ostalo 4,6%.
Religija: budisti 53%; muslimani 3%; hrišćanin 2,2%; Šamanista 2,9%, ostali 0,4%; Nema 38,6%.
Jezici: Khalkha Mongol 90%; Turic-Rus 10%.
Pozdrav i druženje
Većina pozdrava sa strancima je neformalna, pa klimanje glavom i osmeh, uz pozdrav, "Sain baina uu?" (Jesi li dobro?') obično je dovoljno. Očekivani odgovor je „sain“ (dobro), čak i ako se tog dana ne osećate najbolje.
Čudno je suvišno reći, "Sain baina uu?" istoj osobi više puta u istom danu.
U zvaničnom pozdravu zavrćete rukave i ispružite obe ruke. Mlađa osoba treba da podržava ruke starije osobe ispod lakta. Starija osoba će pitati „a-mar bain noo?“ (kako si?) a mlađi odgovara „a-mar bain aa“ (dobro). Ako se nudi katag, preklopite ga po dužini i držite svaki kraj u svojim ispruženim rukama dok pozdravljate, a zatim stavite katag u ruke osobe. Mongoli koji se pozdravljaju retko se ljube u obraz. Starija osoba će često uhvatiti glavu mlađe osobe tokom pozdrava i pomirisati njihovu kosu ili lice.
Koristite obe ruke ili desnu ruku, da ponudite ili uzmete nešto.
Tokom formalnih proslava ili prilika, hranu, čaj ili votku treba davati i primati sa ispruženom desnom rukom i levom rukom koja podržava desni lakat.
Zasučite rukave pre nego što uzmete ili date nešto, ili pre nego što vas upoznate sa starijom osobom.
Razgovor treba da počne ispitivanjem o zdravlju porodice, stoci, stanju pašnjaka ili ispaše itd. Zatim možete razgovarati o drugim stvarima.
Držite šolju za dno, a ne za gornji ivicu.
Kada dajete noževe ili makaze, ponudite dršku, nikako sečivo.
Ako nudite cigaretu, ponudite i da je zapalite. Uz cigarete kao poklon obavezno idu šibice. Dve osobe mogu zapaliti cigaretu od jedne šibice, ali troje nije dozvoljeno. Paljenje cigarete od sveće smatra se lošom srećom.
Nije pristojno reći ne kada domaćin nudi čaj, hranu ili mlečne proizvode. Trebalo bi da ga prihvatite i probate (ili se pretvarate da jeste) pre nego što ga stavite na sto.
Nepristojno je ne ponuditi gostu šoljicu čaja ili kafe, ili neki slatkiš.
Kada nudite piće, uzmite u obzir da je bolje predstaviti šolju bez pukotina ili oštećenog oboda.
Pronošenje burmuta je svečana prilika. Uvek ga prihvati desnom rukom i otvorenim dlanom. Možete uzeti prstohvat burmuta ili samo ponjušiti vrh boce. Pre nego što predate bocu drugoj osobi, trebalo bi da je vratite vlasniku. Nemojte čvrsto vraćati poklopac pre nego što vratite bocu - jednostavno je ostavite na boci, sa oštricom burmuta unutra.
Kada vam se ponudi votka, prihvatite je. Piti ga nije potrebno, možete umočiti vrh domalog prsta u piće, podići ruku iznad glave i prevrnuti prstom na četiri vetra. Ovo nudi ukus bogovima. Takođe možete samo da dodirnete ivicu šolje usnama. Kada otpijete gutljaj iz šolje ili činije, ili ga prinesete bogovima, vratite šolju ili činiju osobi koja vam ju je dala. Mongoli će biti impresionirani ako popijete piće, ali pazite da vam može biti ponuđeno više!
Normalno je da Mongoli ne upoznaju prijatelje sa kojima su sa prijateljima. Takođe je normalno da Mongoli pitaju strance odakle su i ko im je otac.
Mongoli se više dodiruju nego Anglosaksonci. Normalno je videti muškarce ili žene kako se drže za ruke ili stavljaju ruke oko ramena. Mongoli imaju tendenciju da dodiruju jedni druge, čak i one koje ne poznaju.
Mongolski prijatelji ponekad posećuju jedni druge bez poziva; ne smatra se nepristojnim.
Nepristojno je stavljati noge ili cipele na stolice ili stolove. Pokazivanje donjeg dela stopala kada sedite u neposrednoj blizini drugog je uvredljivo.
Ako zgazite, udarite ili dodirnete nečiju nogu, ponudite mu brzi stisak ruke.
Šta treba i ne treba u mongolskom ger
Kada Mongoli stignu do gera, viču: "Uhvati svog psa!", ili jednostavno uđu. To je zato što je svaki ger zaštićen jednim ili više pasa čuvara. Ne ostavljajte vozilo i ne približavajte se brzini dok vlasnici ili vaš vodič ne potvrde da su psi u redu.
Ne pokušavajte da mazite mongolske pastirske pse, oni nisu kućni ljubimci već čuvari.
Kucanje na vrata nije potrebno, ako boravite sa porodicom, samo uđite. Ako zovete prvi put, pročistite grlo ili pozovite kako bi vaša porodica znala da je neko tu i da se može pripremiti da izađe i pozdravi vas.
Mongoli ne razgovaraju jedni sa drugima preko praga vrata, niti stoje na pragu vrata.
Kada uđete u ger, ne gazite prag. Obično se gosti kreću u smeru kazaljke na satu kada ulaze u ger, prvo na zapad, a zatim na sever (ger vrata su uvek okrenuta prema jugu). Istočna strana gera (sa vaše desne strane kada ulazite) je obično mesto gde će sedeti porodica, a zapadna strana (sa vaše leve strane kada ulazite) je za goste. Hrana i pribor za kuvanje čuvaju se na desnoj ili ženskoj strani gera, sedla, uzde i stvari povezane sa muškim radom na levoj ili muškoj strani.
Ne naslanjajte se na centralne nosače gera, zidove ili nameštaj.
Sedenje na krevetima u geru se ne smatra nepristojnim, ovi su dupli kao sedišta, ponekad čak i ako neko spava u njima.
Šeširi uvek treba da budu postavljeni otvorenim krajem nadole. Muški šešir i kaiš nikada ne bi trebalo da se stavljaju na pod, i ne bi trebalo da dodiruju druge šešire ili pojaseve.
Žene ne sede prekrštenih nogu u geru.
Nemojte zviždati unutar gera ili bilo koje vrste zgrade.
Izbegavajte ustajanje dok pijete čaj ili druga pića.
Ako se hrana ili drugi predmeti iznesu kada grupa sedi zajedno, oni postaju zajedničko vlasništvo. Cigarete, na primer, stavljene na sto, pripadaju grupi.
Ne bacajte smeće ili smeće u vatru. Ovo je nepoštovanje vatre. Stavite smeće u kantu za gorivo ili metalnu posudu ispred peći. Biće sačuvan za potpalji sledeće vatre. „Otpad“ se pretvara u „gorivo“ ovim kratkim zaustavljanjem u kanti za gorivo.


Ostali običaji
Nemojte gaziti preko dugačke drvene motke koju stočari koriste kao laso, ako leži na zemlji.
Ako vidite laso ili drvenu motku zasađenu u zemlju, izbegavajte to područje, vraćajući se nazad ili daleko okolo. Ovaj signal je zahtev za privatnošću onoga ko ga je postavio uspravno.
Obično ne smete davati stvari drugima držeći predmet između bočnih ivica prstiju. Držite ih na dlanu.
Ako Mongoli vide zvezdu padalicu, misle da neko umire, pa im pljuju preko ramena i kažu: "Nije moja zvezda!"
Neki Mongoli imaju imena kao što su "Ne ovo", "Bez imena", "Vicious Pas" itd. Ova imena se daju da bi zaštitili dete, posebno ako su roditelji izgubili dete ili je bila predviđena nesreća. Imena zbunjuju zle ili ljubomorne duhove i tako se izbegava nesreća. Drugi primeri uključuju „Ne znam“, „Nije ljudsko biće“, „Niko“, „Nipošto“, „Ne ovaj“ i „Ne taj“.
Nemojte hodati preko područja gde žene muzu krave ili druge životinje, idite okolo... možete uplašiti životinje.
Nemojte gaziti bilo kakve linije ili užad za koje su životinje vezane.
Pojašite i sjašite konja sa leve strane.
Poslovna odeća
Za muškarce - poslovno odelo i kravata, kaput u hladnim mesecima.
Za žene - odelo sa pantalonama ili suknja srednje dužine i ženski sako sa svečanom bluzom.
Sastanci
. Najbolje je da se pojavite na vreme, dobro obučeni i dobro pripremljeni. Što se tiče skoro svih poslovnih protokola, potiču iz Sjedinjenih Država, Engleske, Japana i Južne Koreje.
. Pozdravljanje ljudi prvo treba da počne sa najcenjenijim ili najviše rangiranim, a zatim pređe na ostale. Pre predviđenog vremena početka, ili dok ne stignu svi očekivani učesnici, neka manja priča o vremenu ili neuvredljivim temama smatra se ljubaznim.
. Onaj ko je sazvao/dogovorio sastanak treba da započne diskusiju i da služi za moderiranje diskusije, održavanje dnevnog reda u pokretu i završetak.
Davanje poklona
Davanje i primanje poklona u većini zvaničnih situacija, iako se ne smatra neophodnim, pomaže u stvaranju dobrih osećanja. To je uobičajena praksa.
U većini slučajeva to su samo „znameniti“ pokloni, nešto što predstavlja zemlju iz koje je neko došao, ili nešto što bi primaocu moglo biti zanimljivo – ali NE nešto preskupo ili dato sa očiglednim ciljem da se neopravdano utiče na drugu stranu. Na primer, ako je neko iz Njujorka mogao bi da ponese bejzbolsku kapu ili jaknu Jenkija, ili ako je iz Arizone mogao bi da ponese majicu sa slikom Velikog kanjona ili lutke Hopi Kačina, itd. .
Pokloni se uglavnom otvaraju pred ljudima, kako bi se prostoriji pokazalo da je uspostavljena dobra volja i da primalac može da ceni taj gest, OSIM AKO davalac kaže da je „ovo nešto bolje otvoriti kod kuće“.
Sve što je izuzetno skupo što izgleda kao „kupovanje“ saradnje druge strane – ili bilo šta otvoreno seksualne prirode – smatra se neprikladnim.
Pokloni treba da budu umotani.
 


 

                                               
 
                                   
 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"