| Ljubica Žikić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
GRAD LjUBAVI
Sreli smo se u Studentskom gradu večeri jedne
To je grad sa deset hiljada otvorenih vrata
Sa deset hiljada osvetljenih prozora
Na kojima je naslikano dvadeset hiljada srdaca
U kome su ulice povezane zagrljajima i poljupcima
Grad u kome su se izmešale sve formule i hemikalije
Bez ekoloških katastrofa i potresa.
Tu su se izgovarane Preverove i Jesenjinove reči
Koje su značile sloboda ljubavi
Reči od kojih je u našem mladom gradu
Nicala detelina sa četiri pera
Bela rada s laticama na kojima je pisalo
-Voli me, ne voli me, voli me, ne voli me.
Pored našeg zmajevitog grada mirno je proticala
Mutna i teška reka Sava odnoseći senke vrbaka.
Mi nismo znali za proticanja ušća i zalive.
Mi smo šetali zagrljeni nežnim godinama.
Brodovi su naši plovili prema zvezdama.
Ruku pod ruku u vlastite snove.
PORED TEBE
Ćuteći pored tebe zamišljala sam
Da sam breza vita vetrom obljubljena
Ili nevenov cvet da nikad ne svenem
Da sam smilje i bosilje u nedrima devojačkim
Gde će se čežnjive ruke spustiti
Idući pored tebe osećala sam
Da mi prostranstva pripadaju
Da se oblaci uzdižu vetrom iz moje kose
Da sunce neće ka zapadu
Gnezdeći se u našim očima
Kako bismo prepoznali put
Kojim ćemo u trajanje
Grleći se sa tobom
Verovala sam da sam ja ljubav
I sve njene milošte izmislila
Reči moje izgovorene
U stihove su se premetale
Tako nam se ljubav stihom ovenčala
Tu se nastanila u trajanje doveka