 | Љубица Жикић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ГРАД ЉУБАВИ
Срели смо се у Студентском граду вечери једне
То је град са десет хиљада отворених врата
Са десет хиљада осветљених прозора
На којима је насликано двадесет хиљада срдаца
У коме су улице повезане загрљајима и пољупцима
Град у коме су се измешале све формуле и хемикалије
Без еколошких катастрофа и потреса.
Ту су се изговаране Преверове и Јесењинове речи
Које су значиле слобода љубави
Речи од којих је у нашем младом граду
Ницала детелина са четири пера
Бела рада с латицама на којима је писало
-Воли ме, не воли ме, воли ме, не воли ме.
Поред нашег змајевитог града мирно је протицала
Мутна и тешка река Сава односећи сенке врбака.
Ми нисмо знали за протицања ушћа и заливе.
Ми смо шетали загрљени нежним годинама.
Бродови су наши пловили према звездама.
Руку под руку у властите снове.
ПОРЕД ТЕБЕ
Ћутећи поред тебе замишљала сам
Да сам бреза вита ветром обљубљена
Или невенов цвет да никад не свенем
Да сам смиље и босиље у недрима девојачким
Где ће се чежњиве руке спустити
Идући поред тебе осећала сам
Да ми пространства припадају
Да се облаци уздижу ветром из моје косе
Да сунце неће ка западу
Гнездећи се у нашим очима
Како бисмо препознали пут
Којим ћемо у трајање
Грлећи се са тобом
Веровала сам да сам ја љубав
И све њене милоште измислила
Речи моје изговорене
У стихове су се преметале
Тако нам се љубав стихом овенчала
Ту се настанила у трајање довека
