|
|
|
 | Miroslava Milošević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
NOVI BRAT
Prave moji novi sprat,
kažu, rodiće se brat.
Niko ne zna to da spreči.
ostao sam ja bez reči.
Zar ću sada sve da delim?
Mojima sad tužno velim.
Naviko sam da sam sam,
uvek voljen, nasmejan.
Zar će sada neki bata
mom tatici reći „tata“,
Il' da bude veća drama,
moju mamu zvati „mama“.
Rasplakah se, zovnuh tatu.
Vrati nazad malog batu.
Igračke će da mi krade,
jer to baš sve bebe rade.
Ja ne želim da vas delim,
jer vas volim srcem celim.
Jer kad dođe taj došljak,
život će mi biti bljak.
Dosad sve je bilo moje,
i prava milina to je.
I valjda se i ja pitam,
za taj porodični ritam.
Meni niko nije reko,
da će doći mali beko,
i da ovu priču skratim,
želim smesta da ga vratim!
Al’ tu tata malo stade,
pa mi bitan savet dade:
,,Nema nigde većeg zlata,
kada imaš malog brata.
Jer kada se beba rodi,
bata je za ruku vodi,
i uči je svojim znanjem,
pomaže joj sa igranjem.
Zaštitnik je uvek bata,
kad kod kuće nije tata.
Kada mame nema, hrani,
kada tate nema, brani!
DOBRO SE DOBRIM VRAĆA
Sretoh jutros jednu baku,
hodala je teško sama,
nosila je neku štaku,
pomogla joj moja mama.
Draga mama, reci meni,
zašto vodiš milu baku?
Šta je bilo ovoj ženi,
zašto ona nosi štaku?
Drago dete, moraš znati,
pomno prati moje reči.
Ako umeš ljubav dati,
ljubav ume da izleči.
Život nije bajka samo
i surov je vrlo često,
ali ako ljubav damo,
svet će biti bolje mesto!
Dobrota je jako važna
i to moraš dobro znati,
i sve dok si mlada, snažna,
svako dobro dobrim vrati!
ŽABA
Žalila se žaba sovi
da joj treba lokvanj novi.
Pocepan je, jako star,
novi htela bi na dar.
Prljava joj je i bara,
i haljina ružna, stara,
i htela bi ona krila,
da poleti sve do Nila.
Insekte sam mnoge jela,
čak i koje nisam htela,
samo da mi krila daju,
jer da lete oni znaju.
Sova se tu začas stvori,
pa joj mudro progovori:
„Nemoj jesti razne bube,
jer uzalud kvariš zube.
Jer nijedna buba mila,
tebi neće dati krila.
Žabe ne znaju da lete,
pa to zna i malo dete.
Bolje ti je da tu skačeš,
umesto što gorko plačeš.
ima mnogo gorih stanja,
od staroga tvog lokvanja.
Zamisli da čuje roda,
da ti se ne sviđa voda,
pojela bi tebe slasno,
povika joj sova glasno!
Žaba spusti svoju glavu
u zelenu, gustu travu,
„Nemoj, sovo, dobra biću,
lokvanj stari popraviću“.
Očistiću čak i baru,
prevariću rodu staru,
kad već nemam lepa krila,
da poletim sve do Nila!
|
