detalj slike: KRK Art dizajn

Hosijat Rustamova: APEL! Zemlja je domovina čitavog čovečanstva!

Književna radionica Kordun:

Neda Gavrić, prevod i adaptacija

APEL

Apelujem na sve pesnike i pisce na svetu

Dragi pesnici i pisci, dragi moji prijatelji! Zemlja je naš dom. U vreme kada besne razni ratovi, bolesti, sporovi, nemoral, duhovno krvoproliće i surovost, bez obzira na našu veru, rasu, godine, profesiju i mesta gde živimo, treba da zaštitimo svoj dom, da nam ostane miran i u budućnosti. Videli smo mnogo krvoprolića. Koliko smo samo ozbiljnih bolesti doživeli. Gradovi su uništeni. Zemlje su bombardovane i ova žalosna situacija još uvek traje. Iz dana u dan ne verujemo u sutra, jer su naše komšije uznemirene.

Dim koji izlazi iz njihovog odžaka ulazi i u našu kuću. Možemo čuti vriske iz njihovih kuća. Ne možemo da podnesemo jadikovanje majki koje su izgubile svoju decu. Ako svaka Majka na ovoj zemlji ne ustane, ova planeta se ne može spasiti. Zemlja odlazi van svoje ose. Dragi prijatelji, pesnici-pisci celog sveta, razlog zašto još jednom ponavljam ovu reč je ta, što sam sigurna da su ti bolovi prisutni u svakom od nas, jer svaki pucanj pogađa vaša i naša srca. Postali smo živo groblje. Pogodite šta, ne možemo ostaviti ovaj svet samim! Na kraju krajeva, imamo oružje dato od Boga, imamo glas koji može da potrese ceo svet.

Zašto ćutimo?

Šta će sutrašnja generacija, gde će živeti? Malo po malo, šta očekujemo od zemlje gde se moralne vrednosti ruše u ljudskom srcu, gde koncept morala pada na zemlju, a rat amorala besni? Pozivam svakog od vas da poželi zemlju bez okrutnosti i mirno nebo za buduće generacije.

Hosijat Rustamova, glavni i odgovorni urednikom časopisa “Svet knige”, najznačajnijeg književnog  časopisa u Srednjoj Aziji.

HOSIJAT RUSTAMOVA, rođena 19. marta 1971.  u selu Olmos namanganske oblasti Republike Uzbekistan. 1988. je završila srednju školu, zatim je upisala državni univerzitet u Taškentu ( danas Nacionalni univerzitet Uzbekistana). Nakon diplomiranja, radila je u mnogim novinama i časopisima. 2003. upisuje uzbekistanski jezik i književnost  Nacionalnog univerziteta Uzbekistana. 

Prve pesničke radove štampala je u lokalnim književnim časopisima, a prvu knjigu „Dom na nebu“ objavila je 1997. godine. Zatim slede:  „Spas“ (2003.), „Ogrtač“ (2004.), „Zid“ (2006.), „Avgust“ (2008.), „Zaboravljene godine“ (2009.) „40:0″, „Osvajanje“ (2011.) , „Dani bez sutra“ (2008.) „Neobuzdani oblaci“ (2019.)  Pesme su joj prevedene na ruski, azerbejdžanski, arapski, bengalski, francuski, španski, italijanski, turski, kazahstanski, tatarski, ujgurski, i mnoge druge jezike i objavljeni u antologijama.  2006. godine je u Turskoj objavljena knjiga „Dani bez sutra“. 2008. u Azerbejdžanu „Strah“, a 2020. u Kazahstanu „Anatomija ljubavi“ u Vijetnamu „Izgled vetra“, a u Turskoj „Dva sunca“.  Njena pesnička knjiga „Šarene suze“ (Colorful tear) objavljena u Londonu na engleskom jeziku.  U Azerbejdžanu je objavljena knjiga „ Uplakana vrba“ i „Zvala se Lala“ a u Tadžikistanu „Šabuj“ U pripremi su, takođe, pesničke knjige „Sakrivena u misli“  (u Bengalu), „Moje more“ (u Tatarstanu), „Braon sveska“ (u Uzbekistanu). Osvojila je prvo mesto na VII književnom festivalu „Open Eurasian Literature Festival & Book Forum-2018“ koji je održao na Tajlandu. Prevela na uzbečki stihove Marine Cvetajeve, Jevgenija Jeftušenka, Ane Ahmatove, Borisa Pasternaka, Ramiza Ravšana, Nigora Refibejlija, Rize Halila, Fozila Kisakuraka, Husnu Doglarža i mnogih drugih pesnika sveta.  Pored poezije, kao pisac i dramaturg, Hosijat je napisala mnoštvo priča, filmskih scenarija i predstava.  Predstava „ Ptica koja ne pripada nebu„ je 2015. godine postavljena u muzičko- dramskom pozorištu  „Mukimi“, jednom  od  najlepših pozorišta u zemlji, pod upravom narodnog umetnika Uzbekistana Mirze Szimova. 2016. godine je napisala filmski scenario pod nazivom „Magija Smrti“, po motovima njene priče „Tepih“, a režiser filma „Magija smrti“ je Hilol Nasimov. Hosijat Rustamova je 2016. godine je dobila nagradu „Šuhrat“ povodom 25 godina nezavisnoti Uzbekistana. Takođe, dobile je i nagradu Mikaila Mušfiga (Azerbejdžan).

Sada je na mestu glavnog urednika najvećeg književnog časopisa u Srednjoj Aziji „Svet knige“ („Kitob Dunёsi“).

Član Udruženja pisaca Uzbekistana i Azerbejdžana

PODELITE OVAJ TEKST NA: