детаљ слике: КРК Арт дизајн

Хосијат Рустамова: АПЕЛ! Земља је домовина читавог човечанства!

Књижевна радионица Кордун:

Неда Гаврић, превод и адаптација

АПЕЛ

Апелујем на све песнике и писце на свету

Драги песници и писци, драги моји пријатељи! Земља је наш дом. У време када бесне разни ратови, болести, спорови, неморал, духовно крвопролиће и суровост, без обзира на нашу веру, расу, године, професију и места где живимо, треба да заштитимо свој дом, да нам остане миран и у будућности. Видели смо много крвопролића. Колико смо само озбиљних болести доживели. Градови су уништени. Земље су бомбардоване и ова жалосна ситуација још увек траје. Из дана у дан не верујемо у сутра, јер су наше комшије узнемирене.

Дим који излази из њиховог оџака улази и у нашу кућу. Можемо чути вриске из њихових кућа. Не можемо да поднесемо јадиковање мајки које су изгубиле своју децу. Ако свака Мајка на овој земљи не устане, ова планета се не може спасити. Земља одлази ван своје осе. Драги пријатељи, песници-писци целог света, разлог зашто још једном понављам ову реч је та, што сам сигурна да су ти болови присутни у сваком од нас, јер сваки пуцањ погађа ваша и наша срца. Постали смо живо гробље. Погодите шта, не можемо оставити овај свет самим! На крају крајева, имамо оружје дато од Бога, имамо глас који може да потресе цео свет.

Зашто ћутимо?

Шта ће сутрашња генерација, где ће живети? Мало по мало, шта очекујемо од земље где се моралне вредности руше у људском срцу, где концепт морала пада на земљу, а рат аморала бесни? Позивам сваког од вас да пожели земљу без окрутности и мирно небо за будуће генерације.

Хосијат Рустамова, главни и одговорни уредником часописа “Свет книге”, најзначајнијег књижевног  часописа у Средњој Азији.

ХОСИЈАТ РУСТАМОВА, рођена 19. марта 1971.  у селу Олмос наманганске области Републике Узбекистан. 1988. је завршила средњу школу, затим је уписала државни универзитет у Ташкенту ( данас Национални универзитет Узбекистана). Након дипломирања, радила је у многим новинама и часописима. 2003. уписује узбекистански језик и књижевност  Националног универзитета Узбекистана. 

Прве песничке радове штампала је у локалним књижевним часописима, а прву књигу „Дом на небу“ објавила је 1997. године. Затим следе:  „Спас“ (2003.), „Огртач“ (2004.), „Зид“ (2006.), „Август“ (2008.), „Заборављене године“ (2009.) „40:0″, „Освајање“ (2011.) , „Дани без сутра“ (2008.) „Необуздани облаци“ (2019.)  Песме су јој преведене на руски, азербејџански, арапски, бенгалски, француски, шпански, италијански, турски, казахстански, татарски, ујгурски, и многе друге језике и објављени у антологијама.  2006. године је у Турској објављена књига „Дани без сутра“. 2008. у Азербејџану „Страх“, а 2020. у Kазахстану „Анатомија љубави“ у Вијетнаму „Изглед ветра“, а у Турској „Два сунца“.  Њена песничка књига „Шарене сузе“ (Цолорфул теар) објављена у Лондону на енглеском језику.  У Азербејџану је објављена књига „ Уплакана врба“ и „Звала се Лала“ а у Таџикистану „Шабуј“ У припреми су, такође, песничке књиге „Сакривена у мисли“  (у Бенгалу), „Моје море“ (у Татарстану), „Браон свеска“ (у Узбекистану). Освојила је прво место на ВИИ књижевном фестивалу „Опен Еурасиан Литературе Фестивал & Боок Форум-2018“ који је одржао на Тајланду. Превела на узбечки стихове Марине Цветајеве, Јевгенија Јефтушенка, Ане Ахматове, Бориса Пастернака, Рамиза Равшана, Нигора Рефибејлија, Ризе Халила, Фозила Kисакурака, Хусну Догларжа и многих других песника света.  Поред поезије, као писац и драматург, Хосијат је написала мноштво прича, филмских сценарија и представа.  Представа „ Птица која не припада небу„ је 2015. године постављена у музичко- драмском позоришту  „Мукими“, једном  од  најлепших позоришта у земљи, под управом народног уметника Узбекистана Мирзе Сзимова. 2016. године је написала филмски сценарио под називом „Магија Смрти“, по мотовима њене приче „Тепих“, а режисер филма „Магија смрти“ је Хилол Насимов. Хосијат Рустамова је 2016. године је добила награду „Шухрат“ поводом 25 година независноти Узбекистана. Такође, добиле је и награду Микаила Мушфига (Азербејџан).

Сада је на месту главног уредника највећег књижевног часописа у Средњој Азији „Свет книге“ („Kитоб Дунёси“).

Члан Удружења писаца Узбекистана и Азербејџанa

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: