detalj slike: KRK Art dizajn

DUŠO ISTO…

O, dragi, reči mi nisu potrebne.

Iskidanim dahom, rujnu zoru budim.

Zadrhte sva čula osetljivog tela,

kad se na tvojim grudima probudim.

Za mene je potpuno šaren, ceo, svet.

Sa osmehom lakim prelivam noć,

tvoje milovanje, veze miris, vez, cvet

Kad osetim na telu, mekih, ruku moć.

Mesec i zvezde nad nama sijaju.

Iz tvog grla čujem, šapat: Dušo, isto.

Nežne reči mrak u oku razbijaju.

I noć ne boli, kad zagrlim te čvrsto.

SUSRET

Ala beše divno veče!

Nikad nisam osetila

ko noćas, da ne mog stati,

tebe dušo ja gledati.

Ah, toplina mili telom!

Pozdravi me tako milo

i stisnu mi ruku nežno,

srce mi se razvedrilo.

Nasmeja se zavodnički,

k'o da znamo se odavno.

I nagnu se prema meni

gledajući me u oči pravo.

Gledamo se preko puta,

kroz tišinu bašte cvetne,

šaputao si nežne reči,

terao moje misli setne.

A taj šapat, ko da kaže;

Ne idi, ostani samo!

Zagrli me, poljubi me!

Tu sam sreću čekao odavno!

PODELITE OVAJ TEKST NA: