детаљ слике: КРК Арт дизајн

ДУШО ИСТО…

О, драги, речи ми нису потребне.

Искиданим дахом, рујну зору будим.

Задрхте сва чула осетљивог тела,

кад се на твојим грудима пробудим.

За мене је потпуно шарен, цео, свет.

Са осмехом лаким преливам ноћ,

твоје миловање, везе мирис, вез, цвет

Кад осетим на телу, меких, руку моћ.

Месец и звезде над нама сијају.

Из твог грла чујем, шапат: Душо, исто.

Нежне речи мрак у оку разбијају.

И ноћ не боли, кад загрлим те чврсто.

СУСРЕТ

Ала беше дивно вече!

Никад нисам осетила

ко ноћас, да не мог стати,

тебе душо ја гледати.

Ах, топлина мили телом!

Поздрави ме тако мило

и стисну ми руку нежно,

срце ми се разведрило.

Насмеја се заводнички,

к'о да знамо се одавно.

И нагну се према мени

гледајући ме у очи право.

Гледамо се преко пута,

кроз тишину баште цветне,

шапутао си нежне речи,

терао моје мисли сетне.

А тај шапат, ко да каже;

Не иди, остани само!

Загрли ме, пољуби ме!

Ту сам срећу чекао одавно!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: