IZBOR POEZIJE NEBOJŠE NECE ĐURĐEVIĆA | Nebojša Đurđević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn - ilijasaula@art
Rukostih
Iz uzdaha
što se prolomi
kroz tminu noći
prosu se
crven tepih,
zaigra se ruka
u valcer s perom
i poče da piše
o tebi stih
Omeh tvoj
k`o privezak poče
na srcu da mi se njiše
obuze me polusan
ote mi razum
a grudi se svim
nadošlim rečima
lagano otvoriše
I dogorela sveća
imitira zvuk
po hartiji pera
slova sve svetlija
što je tama veća
pišem ti pesmu
dok ne izgorim
do samog pepela
Zenice misli
se suziše
van vremena i sveta
ne zna gde sam –
upalšen i radostan
čekam da ruka
pesmu napiše
Ne plači Majko
Uzalud Majko
te suze mole srce moje,
ne znaš ti Majko
koja je to sila
što čupa dušu
iz ognjišta toplog
i u rat kreće
zagrli poslednji put
možda još nekad
ako bude sreće
Ne znaš ti Majko
kako krv svu ovu bol
uništava,
ne brini strah se
uplašio i odavno među
neprijateljima obitava
osmehni se i nadaj
možda dođem domu
kad bude krsna slava
Ne tuguj Majko
dok slutnjom jutrom
mesiš pogaču
dok slike sećanja
kao jaganjci pred očima
nestašno skaču,
čuvaj me tvojim molitvama
u hladnim noćima
Ne daj se Majko
jača nego ikda budi
ne gubiš nego dobijaš
i budi ponosno mirna
kad ti umesto mene
stave orden na grudi
Pesmim te
Pesmom te
svaku noć pesmim
kad sve tišine
umetnem u grudi
a srce košnica
gde misli rojeva
glas u glavi košmara
oštro budi
I ova kiša što
tmurnim zavičajem
uspomena
korača sve brže
kao da je bliže
reč po reč u koloni
tvori stihove
drhtaj ruke što piše
uzadahom se niže
Grom u duši
prolomi se iznenada
nemoćan da sve sagori
ne može sve da ruši,
ostane nit netaknuta
kojom nebu pletem
zvezde do samog jutra
Ne stajem
pesmom te pesmim
večnost izazivam
što mastila nestaje
ništa ne hajem,
krv će moja
pero puniti
pisaću tebi zauvek
sve dok trajem