детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art

Рукостих

Из уздаха

што се проломи

кроз тмину ноћи

просу се

црвен тепих,

заигра се рука

у валцер с пером

и поче да пише

о теби стих

Омех твој

к`о привезак поче

на срцу да ми се њише

обузе ме полусан

оте ми разум

а груди се свим

надошлим речима

лагано отворише

И догорела свећа

имитира звук

по хартији пера

слова све светлија

што је тама већа

пишем ти песму

док не изгорим

до самог пепела

Зенице мисли

се сузише

ван времена и света

не зна где сам –

упалшен и радостан

чекам да рука

песму напише

Не плачи Мајко

Узалуд Мајко

те сузе моле срце моје,

не знаш ти Мајко

која је то сила

што чупа душу

из огњишта топлог

и у рат креће

загрли последњи пут

можда још некад

ако буде среће

Не знаш ти Мајко

како крв сву ову бол

уништава,

не брини страх се

уплашио и одавно међу

непријатељима обитава

осмехни се и надај

можда дођем дому

кад буде крсна слава

Не тугуј Мајко

док слутњом јутром

месиш погачу

док слике сећања

као јагањци пред очима

несташно скачу,

чувај ме твојим молитвама

у хладним ноћима

Не дај се Мајко

јача него икда буди

не губиш него добијаш

и буди поносно мирна

кад ти уместо мене

ставе орден на груди

Песмим те

Песмом те

сваку ноћ песмим

кад све тишине

уметнем у груди

а срце кошница

где мисли ројева

глас у глави кошмара

оштро буди

И ова киша што

тмурним завичајем

успомена

корача све брже

као да је ближе

реч по реч у колони

твори стихове

дрхтај руке што пише

узадахом се ниже

Гром у души

проломи се изненада

немоћан да све сагори

не може све да руши,

остане нит нетакнута

којом небу плетем

звезде до самог јутра

Не стајем

песмом те песмим

вечност изазивам

што мастила нестаје

ништа не хајем,

крв ће моја

перо пунити

писаћу теби заувек

све док трајем

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: