detalj slike: KRK Art dizajn

JEDAN OD SVETSKIH NAUČNIH VELIKANA

ISAK NjUTN

Dr Simo Jelača

Isak Njutn (Isaac Newton, 1643-1727) tvorac Univerzalne gravitacije, privlačnih sila planetarnih tela u sunčevom sistemu, izvanredan matematičar, profesor univerziteta, predsednik kraljevskog udruženja Engleske, koji je za svoja naučna ostvarenja proglašen lordom.

Univerzalnom gravitacijom Njutn je formulisao međusobne privlačne sile planeta u sunćevom sistemu, koje su srazmerne njihovim masama, a obrnuto srazmerne kvadratu njihovih rastojanja. Iskazane u vidu formule izgleda:

F = M x m / r2

Njutn je istovremeno predvideo da u datoj formuli treba da postoji konstanta, koja je srazmerna masam datih tela, ali je on nije odredio. Posle njega izračunao ju je Henri Kevendiš (Henry Cavendish, 1798), vrednosti 6,6742 x 10-11

Njutnova univerzalna gravitacija je izvanredno precizna i njome se služe svi astronomi sveta, koji veoma tačno izračunavaju položaje svih planeta i drugih nebeskih tela u sunčevom sistemu u svakom željenom momentu.

Isak Njutn je rođen 25 decembra 1642 godine, po Julijanskom kalendaru, koji je tada važio u Englekoj, što je odgovaralo 4 januaru 1643 godine po Gregorijanskom kalendaru. On je inače rođen kao prevremena beba, a otac mu je umro tri meseca pre njegovog rođenja. Kako mu se majka preudala, Isak e nije slagao sa očuhom, pa je odrasta kod bake. U školi u Granthamu (Grantham) je učio na latinskom i starogrčkom jeziku. Visoko obrazovanje je stekao na koledžu Triniti (Trinity) univerziteta Kembridž (Cambridge).

U Engleskoj je prihvaćen, pre svega, kao izvanredan matematičar. Matematikom se bavio u svim disciplinama svojih naučnih istraživanja. Pored toga priznat je kao fizičar, astronom, alhemičar i kao naučnik koji je svoje vreme opisao kao filozofsko. Isak Njutn je, bez sumnje, svakako jedan od ključnih naučnih figura sveta.

Tokom svoje radne karijere Njutn je bio član parlamenta Kembridžskog univerziteta i njegov predsednik, a bio je i predsednik kraljevskom udruženja. Na univerzitetu Kembridž predavao je matematiku. Kao čuveni matematičar izdao je, za života, knjigu; ‘’Philosophia Naturalis Principia Mathematica”, na latinskom 1687 godine. Tu knjigu naučnici najčešće skraćeno zovu ‘’Principia’’. U toj knjizi Njutn je formulisao zakone prirodnih kretanja u vasioni, kao Univerzalnu gravitaciju, čime je utvrdio dominantni naučni pogled za vekove unapred. Njegov matematički opis gravitacije dao je osnovu za Keplerove zakone kretanja planeta i kometa, sa izvanrednom tačnošću, sa suncem u centru. Odredio je, takođe, kretanja zemlje i meseca u sunćevom sistemu i potvrdio da je oblik zemlje sferan, što je kasnije potvrđeno od strane mnogih naučnika.

Njutn je napravio i prvi praktični teleskop, na principu refrakcionih ogledala, umesto prizmi, a kroz staklenu prizmu dobio je spektar boja sunčeve svetlosti. U tom domenu izdao je čuvenu knjigu ‘’ Optika’’ (Optics) 1704 godine. Optiku, kao predmet, je predavao i na univerzitetu.

Naučni svet je Njutna prihvatio kao velikana koji je unapredio sve oblasti matematike, a kembridžski univerzitet ga je ocenio kao genijalnog. Izučavajući optiku Njutn je sunčanu svetlost definisao kao korpuskularnu, materijalnu, navodeći da se sunčeva svetlost sastoji od čestica (korpuskula). Ipak, među svim dostignućima, koja je Njutn ostvario, mislim da mu je najveći doprinos nauci čovečanstva njegova Univerzalna gravitacija. On je 1680 godine izradio heliocentrični sunčev sistem, čime je potvrdio da ni sunčev sistem nije neprestano u istom mestu. I sunce putuje, zajedno sa celokupnim svojim sistemom planeta. Biran je i za člana francuske Akademije nauka, a 1717 godine proglašen je Lordom. Matematičar Josef Luis Lagranž (Joseph-Louis Lagrange) rakao je za Njutna da je bio najveći genije koji je ikada živeo.

O Njutnu je u svetu veoma mnogo napisano, pa moja namera nije da to ponavljam, želeo sam samo da čitaoce Književne radionice, koji to žele, potsetim na naučnog velikana vrednog pamćenja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: