О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


ИСАК ЊУТН: ЈЕДАН ОД СВЕТСКИХ НАУЧНИХ ВЕЛИКАНА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн



ЈЕДАН ОД СВЕТСКИХ НАУЧНИХ ВЕЛИКАНА

ИСАК ЊУТН



Др Симо Јелача

Исак Њутн (Isaac Newton, 1643-1727) творац Универзалне гравитације, привлачних сила планетарних тела у сунчевом систему, изванредан математичар, професор универзитета, председник краљевског удружења Енглеске, који је за своја научна остварења проглашен лордом.
Универзалном гравитацијом Њутн је формулисао међусобне привлачне силе планета у сунћевом систему, које су сразмерне њиховим масама, а обрнуто сразмерне квадрату њихових растојања. Исказане у виду формуле изгледа:
F = M x m / r2
Њутн је истовремено предвидео да у датој формули треба да постоји константа, која је сразмерна масам датих тела, али је он није одредио. После њега израчунао ју је Хенри Кевендиш (Henry Cavendish, 1798), vrednosti 6,6742 x 10-11
Њутнова универзална гравитација је изванредно прецизна и њоме се служе сви астрономи света, који веома тачно израчунавају положаје свих планета и других небеских тела у сунчевом систему у сваком жељеном моменту.
Исак Њутн је рођен 25 децембра 1642 године, по Јулијанском календару, који је тада важио у Енглекој, што је одговарало 4 јануару 1643 године по Грегоријанском календару. Он је иначе рођен као превремена беба, а отац му је умро три месеца пре његовог рођења. Како му се мајка преудала, Исак е није слагао са очухом, па је одраста код баке. У школи у Грантхаму (Grantham) је учио на латинском и старогрчком језику. Високо образовање је стекао на колеџу Тринити (Trinity) универзитета Кембриџ (Cambridge).
У Енглеској је прихваћен, пре свега, као изванредан математичар. Математиком се бавио у свим дисциплинама својих научних истраживања. Поред тога признат је као физичар, астроном, алхемичар и као научник који је своје време описао као филозофско. Исак Њутн је, без сумње, свакако један од кључних научних фигура света.
Током своје радне каријере Њутн је био члан парламента Кембриџског универзитета и његов председник, а био је и председник краљевском удружења. На универзитету Кембриџ предавао је математику. Као чувени математичар издао је, за живота, књигу; ‘’Philosophia Naturalis Principia Mathematica”, на латинском 1687 године. Ту књигу научници најчешће скраћено зову ‘’Принципиа’’. У тој књизи Њутн је формулисао законе природних кретања у васиони, као Универзалну гравитацију, чиме је утврдио доминантни научни поглед за векове унапред. Његов математички опис гравитације дао је основу за Кеплерове законе кретања планета и комета, са изванредном тачношћу, са сунцем у центру. Одредио је, такође, кретања земље и месеца у сунћевом систему и потврдио да је облик земље сферан, што је касније потврђено од стране многих научника.
Њутн је направио и први практични телескоп, на принципу рефракционих огледала, уместо призми, а кроз стаклену призму добио је спектар боја сунчеве светлости. У том домену издао је чувену књигу ‘’ Оптика’’ (Optics) 1704 године. Оптику, као предмет, је предавао и на универзитету.
Научни свет је Њутна прихватио као великана који је унапредио све области математике, а кембриџски универзитет га је оценио као генијалног. Изучавајући оптику Њутн је сунчану светлост дефинисао као корпускуларну, материјалну, наводећи да се сунчева светлост састоји од честица (корпускула). Ипак, међу свим достигнућима, која је Њутн остварио, мислим да му је највећи допринос науци човечанства његова Универзална гравитација. Он је 1680 године израдио хелиоцентрични сунчев систем, чиме је потврдио да ни сунчев систем није непрестано у истом месту. И сунце путује, заједно са целокупним својим системом планета. Биран је и за члана француске Академије наука, а 1717 године проглашен је Лордом. Математичар Јосеф Луис Лагранж (Joseph-Louis Lagrange) ракао је за Њутна да је био највећи геније који је икада живео.
О Њутну је у свету веома много написано, па моја намера није да то понављам, желео сам само да читаоце Књижевне радионице, који то желе, потсетим на научног великана вредног памћења.








ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"