detalj slike: KRK Art dizajn

NAJDRAŽE KRALjICE DETINjSTVA

Ana Dudaš: „Iz dnevnika jedne mravice“ (priče i pesme za decu)

                                                Koji ima dobra druga,
                                               ne boji se očajanja
                                               podeljena tuga
                                               upola je manja;
                                               podeljena sreća
                                               dva puta je veća.

                                                           Jovan Jovanović Zmaj

Verica Tadić

Ana Dudaš¹ će, kao i svaki put dosada, novom knjigom obradovati mališane i sve one koji su i u zrelim godinama života sačuvali razigranu i maštovitu prirodu, i sve ono što  čarobni svet detinjstva obogaćuje na hiljadu  načina. Kao što je to činila i u prethodnim knjigama,  autorka vešto, nadahnuto i maštovito, upliće pripovedačke niti u tkivo  novih priča. Veliko iskustvo ove spisateljice, koja je napisala preko pedesetknjiga, iz raznih žanrova, i brojne domaće i međunarodne nagrade, garant su vrednosti njene literature.

             Žanrovska raznolikost i u stvaralaštvu za decu (romani, priče, poezija i drugo) važan su preduslov za svaki novi stvaralački izazov i poduhvat. A to se lako prepoznaje po istančanim, harmonizovanim, jasnim i ubedljivo dočaranim vezama između stvarnih i nadrealnih događaja. U  pripovedačkom jezgru ta dva kosmosa: svakodnevni i metafizički dišu istim plućima. I srca im kucaju u istom ritmu.

            "Iz dnevnika jedne Mravice", ²  saznaćemo kako se neguje drugarstvo, ali i to, koje tajne Stiškim dečacima i devojčicama otkrivaju virtuelni junaci. Dešavaju se i nezamisliva čuda, kao što je, na primer, ono kada se Petar Pan zaljubi u plavooku Ljubicu i useli se u  njene oči.  Imajući u vidu da je lajtmotiv svih Aninih knjiga za decu LjUBAV, koja iznedrava nepojmljiva čuda, sasvim je očekivano da će, ovo najplemenitije osećanje,  glavnim junacima i junakinjama, koji kreću u nove avanture,  biti putokaz do najuzvišenijeg horizonta. A simbol najuzvišenijeg horizonta su zvezde. 

            Samo onaj ko u sebi neguje vrlinu i čini dobra dela može dotaći zvezdani sjaj i biti svetlokaz drugom. Pred njim se otvaraju vrata tajni i za njega su čuda moguća. Zato Petar Pan, kada prospe zvezde po plavetnilu Ljubičinih očiju može da ih pretvori u nebeski svod.  I od tog trenutka on će biti njen anđeo čuvar.Pouka koju deca mogu da izvuku iz priče „Petar Pan u Tabačkoj čaršiji“ , ali i iz drugih priča, je da se dobra dela ne čine zbog koristi, nego zbog zajedničke radosti.

            U priči „Sneško koji namiguje“ , Sneško koga su deca sa radošću i uživanjem pravila, oživljava. Diže se u nebo i spušta na zemlju. Čak može i da govori. I ove personifikacije ističu značaj i snagu najlepših i najplemenitijih osećanja. Ako se neko i nešto voli, dovoljno iskreno i snažno, može promeniti i svoju prirodu i postati ono što u  snovima želimo da bude. U nekoj drugoj priči („Zmaj od Stiške ravnice“) ljubav će biti inspiracija za pesmu i prepoznavanje kroz oduhovljene delove bića.

            Veština Aninog pripovedanja je vrlo sugestivna, ubedljiva i živopisna. Potpuno prirodno doživljavamo likove i pojave iz astralnih vizija, kao da su stvarni. A čuda o kojima piše, opisana su  lepršavim i pojmovno pojednostavljenim jezikom,  ali  na vrlo impresivan način, tako da  rečenice, poput bistre, tihe vode lagano i pitomo klize u svest mališana.      A ako tome dodamo i činjenicu  da su likovi devojčica i dečaka iz Stiške ravnice, deca koju spisateljica odlično poznaje, koji su joj nepresušna inspiracija i kojima je ona isto to, onda njeno pripovedanje još više dobija na ubedljivosti.   Zato se u likovima tih dečaka i devojčica, vrlo lako, prepoznaju sva druga deca, u njima vide deo sebe. Provesti ceo život u svetu detinjstva i pratiti odrastanje dece iz najbližeg okruženja, znači i odlično poznavati dečju psihologiju.

            Ono što Dudaševa najupečatljivije i najautentičnije dočarava u pričama je IGRA. Da bi se stvorila igra potrebno je mnogo više od pisanja i poznavanja dečje psihologije. Potrebno je biti sam igra. I iz te igre iznedravati svetove. Zato i pouke nisu strogo didaktičke, odraz su  savetodavne blagosti koja više uči od bilo koje discipline. Igra je razvijena u više pravaca. Kao bezazlena dečja razdraganost i prepuštanje spontanom ispoljavanju osećanja. Alegorijske predstave su, drugi nivo igre.  Tu se susrećemo sa neverovatnim obrtima, koji na poseban način osmišljavaju igru. Otuda i nije neobično što su mačka i miš promenili uloge. Svakako je svakom detetu interesantna i zabavna ta slika izmenjene stvarnosti, u kojoj mačka beži od miša. Da bi naracija bila zanimljivija i više nalik čudu, neophodno je stvarati takve inverzije i obrte, tako da oni opet postaju sastavni deo igre i razbibrige. Personifikovana u govorno biće mačka čak i savete deli. A za vile već znamo šta sve mogu. Ovog puta su imale lak zadatak da spasu uplašeno lane koje gone nemilosrdni lovci. Patuljak Spasko ima teži zadatak: da od razbesnelog psa spasi promrzlog dečaka i umilostivi psa magijom, samo njemu znanom.  I tu se njegova uloga ne završava. Na scenu stupa Spaskov orkestar, uz koji će zaplesati zvezde na nebu, a na  Zemlji će  se svo drveće njihati u ritmu valcera: „Na lepom plavom Dunavu“. 

            Kičmu cele knjige čini religiozni zanos i Bogoozareno biće  koje zahvaljujući veri i religioznoj obznani i prosvetljenju spoznaje životne istine, pri čemu su najvažnija načela moralnosti, istine, dobroljublja i dobrodušnosti, koja otvaraju vrata svemu onom najlepšem i najpozitivnijem. I ovog puta autorka je priredila iznenađenje svojim junacima i junakinjama. Darivala ih je, svakog pojedinačno, pesmom-posvetnicom.    A tu je i Mravica Mina. Upućuje pohvale svim dobrim i vrednim mravima, koji su opravdali njeno poverenje. Savetuje ih kako da vaspitavaju svoje potomke.  Na toj lekciji učiće i deca kako da prepoznaju sve ono što je lepo i vredno.  I kako da uz igru i zabavu stiču i radne navike. Uz roditeljske savete, to je još jedan veoma važan segment vaspitanja. Tu ulogu baš i ima knjiga : „Iz  dnevnika jedne Mravice“.

              I ono što sam napisala u recenziji, Safirni kontinent, (Ana Dudaš i Damjanka Čizmić³: „Knjiga koja se smeje“,  zbirka pesama za decu, Srpska knjiga, Ruma, 2004) ponovila bih i sada:

            Na (...) zimzeleni kontinent detinjstva trebalo bi češće da se vraćaju i oni koji su se sa njega otisnuli u svet odraslih ljudi, da bi osvežili sive i izbledele akvarele svakodnevice hlorofilom zelenih trenutaka. Ali ne samo zbog toga. Trebalo bi da i mi sami taj svet stalno ispunjavamo novim sadržajima i učinimo ga lepim za one koji u njemu odrastaju.

            A igra i radost  da budu i ostanu  najdraže kraljice svih detinjstava.

_______

1.Ana Dudaš je rođena u Kovačici (1936). Živi u Malom Crniću, u kome je provela najveći deo života. Objavila  je preko 50. knjiga, poezije i proze, raznovrsnih žanrova. Kada su u pitanju pesničke knjige, opus se kreće od lirskih,  svetovnih, haiku poezije do poezije za decu. Pored esejističkih knjiga i drugih proznih dela, tu su i priče i romani za decu. Aktivno se bavi i prevođenjem, sa slovačkog i beloruskog jezika. Dobitnik  je brojnih priznanja i nagrada. Tu, svakako, treba izdvojiti Zlatnu značku Kulturno prosvetne zajednice Srbije za svestrani kulturni doprinos u književnosti, nagradu „Ilija Milosavljević -  Kolarac“, u Kolarima, za prevod antologija slovačkih pisaca, zatim nagradu „Srboljub Mitić“, za zbirku poezije „Strasna nedelja“, kao nagradu „Sveti Sava“ za haiku poeziju, u Paraćinu. Pesme su joj prevođene na italijanski, nemački, španski, ruski, indijski i mnoge druge jezike.

2. Ana Dudaš: „Iz dnevnika jedne Mravice“, (priče za decu), Biblioteka „Srboljub Mitić“, Malo Crniće,  2017.

3. Damjanka Čizmić (1936-2013), jedna je od svestranijih umetničkih figura, iz stiškog kraja. Najveći deo života provela je u Nemačkoj. Pored književnog stvaralaštva, poznata je i po slikama na svili, na kojoj je ispisala i stihove Desanke Maksimović, Ane Dudaš i još nekih pesnika. U Sremskoj Mitrovici održavaju se dani „Lipe Berkasova“, posvećene  Damjanki Čizmić.

PODELITE OVAJ TEKST NA: