detalj slike: KRK Art dizajn

Leptir

     Hladan vetar gadno me je ošinuo po licu dok sam se teturajući izvlačio iz vinskog podruma u Pašićevoj. Bilo je to moje uobičajeno stanje zadnjih meseci... hm, da se ne lažemo, zadnjih godina. Oduvek sam bio hedonista, uživao u piću, jelu i ženama. Neka klošarka mi se nabacivala u podrumu, gurajući mi pozamašni dekolte u facu, ali moja sposobnost za uživanje negde je nestala tokom godina. Ignorisao sam je i isteturao napolje. Bio sam bled u licu, i povraćalo mi se. Pomislio sam da će mi prijati šetnja do Dunavskog parka. Tu sam rutu prešao milion puta - Vinski podrum, trežnjenje na klupi u parku, krevet u studentskom domu Veljko Vlahović.

   Uspeo sam da se dokopam klupe. Bilo je prilično hladno, tako da nije bilo ni zaljubljenih parova koji bi se ljubili i razmenjivali nežnosti. Samo na jednoj klupi je sedela bucmasta, crnokosa devojka. Nisam mogao da joj ocenim starost. Bila je obučena u crno, sva u nekom darkerskom fazonu. U rukama je držala kutiju, i smešila mi se. Odvratih pogled. Samo mi je još to falilo - narkomanka ili ludača, da mi sedne u krilo. Apatija i ravnodušnost odavno su u meni ubile svaku seksualnu želju. Sve što sam želio tog trenutka je da povratim, istresem vino iz sebe, i dokopam se kreveta.

    Devojčini prsti vešto su radili po kutiji, i ubrzo se poklopac podigao. Nisam ni video šta se nalazilo u kutiji, sve dok mi to nešto nije sletelo na rame. Shvatio sam da je u pitanju leptir, i taman kada sam hteo da ga poklopim šakom, munjevito se prebacio na drugo rame. Zbunjen, pogledah prema devojci - više je nije bilo na klupi. Odlično, pomislih, sada sam počeo i halucinirati. Uskoro mi verovatno slede beli miševi.

    Leptir je ipak bio stvaran. Kada god bi pokušao da ga smrvim ili ščepam, prebacivao se na drugi deo mog tela. Dobro, pomislih, ako si baš toliko navalio, poneću te sa sobom u studentski dom. Možda je kakva retka vrsta, pa bih mogao zaraditi i koju paru. Zacerekah se. Moje ludilo je ozbiljno uznapredovalo. Vidim devojke koje iščezavaju, i pričam sa noćnim leptirima.

    A onda osetih čudan zvuk- kao mekani, lepršavi šum krila, koji dolazi odnekud izdaleka. Moj leptir se sada nije micao, ali mogao sam se zakleti da sam čuo neki neobičan zvuk. Ponovo ugledah devojku na klupi - dobro je, razum mi se ipak vraća. Trajalo je to samo sekund, sve dok nisam shvatio da to nije devojka koja je držala kutiju sa leptirom u krilu. Pogledi nam se sretoše i jeza mi pođe pravo uz kičmu - te oči bih prepoznao taman da sam nemoguće urađen. Jezu brzo zameni sreća. Hodao sam prema njoj tiho, kao mesečar, sa  neobičnim leptirom na ramenu.

   ,, Ana ? ’’ , jedva istisnuh reči sa usana.

   ,, Ja sam, ljubavi ’’, Anin glas. Više nisam mogao da govorim , reči su mi zastajale u grlu. Odlučio sam da ignorišem to ,, ljubavi ‘’ , dok ne shvatim o čemu se tu radi. Zagrlio sam je, i zagrljaj je razvejao sve sumnje. Njena kosa je klizila niz moje prste, njen dah mi je grijao obraze, a prsti nežno prelazili po mom licu. Dobra, stara Ana. Koliko smo puta odmarali ovde, ja, Ana i Marija, kikotali se pijani od vina i mladosti. Jednom smo izašli i bez Marije ; nosio sam pijanu Anu u studentski dom, nežno je ušuškao u krevet, i ne, nisam je iskoristio. Ipak nisam bio tolika svinja da prevarim devojku sa njenom najboljom drugaricom.

  Trojac bez kormilara je dugo plovio brzim vodama, naizgled nedodirljiv, besmrtan. Sve do one kobne vožnje sa Radenkom. Dobrodušni, prosti, sirovi... glupi Radenko. Dovoljno glup da sa šest popijenih piva sedne za volan, i Mariju i Anu odvede u večnu noć.

   Anu sam čvrsto držao u zagrljaju. Činjenicom da je odavno mrtva, odlučio sam, baviću se kasnije. Sada želim samo da osetim njen dah na obrazu... i nešto drugo. Nešto toplo i slatko guralo mi se u usta, i mom alkoholisanom umu trebalo je vremena da shvati da je to Anin jezik. Kada sam shvatio, sa zadovoljstvom sam ga prihvatio.

  ,, Budalo’’ prošaptala je. ,,Zašto to nisi ranije uradio ?’’

  ,, Marija’’ promucah. ,,Ona ne bi… ja ne bi… nisam mogao…’’

   ,, Glupane.’’ nežno me je grdila. ,,Marija i ja smo se volele. Nismo znale kako bi ti to prihvatio, a nismo želeli da te izgubimo. Planirali smo da ti kažemo taman posle...nismo stigle, znaš.’’

,, Znači, živeo sam korak od raja. ‘’ osetih da se počeh naglo znojiti. ,, Bio sam nesvestan da vas dve… i da sam ja mogao biti... Ana, pijan sam, umoran, i haluciniram. Objasni mi- kako to da si ovde, i kako to da si živa ?’’

,  ,Nisam živa’’ jeza mi se ponovo poče penjati uz kičmu. ,,Makar ne na način kojim ljudi predstavljaju život. Došla sam da te zamolim da dođeš - još uvek možemo biti zajedno. Ona mi je dozvolila, ali nemamo puno vremena jer…’’

   Ponovo tihi zvuk krila, i Ana je nestala, iskliznula kroz moje prste, razbivši mi iluzije, vrativši me u surovu stvarnost propalog studenta i alkoholičara. Prokleti leptir i dalje se gnezdio na mom ramenu, a darkerka me je ponovo gledala sa klupe. Pogled joj je bio mračan i zavodljiv.

  ,, Zašto me mučiš, prokleta bila!’’ vrisnuo sam. ,,Praviš mi neke slike u glavi! Pusti me! ’’

  ,, Ljudi su uvek tako patetični’’ nasmeja se darkerka. ,, Želiš da ih vidiš ? Želiš da budeš sa Anom i Marijom? Kada dođe trenutak da se kuša hrabrost, uvek vam proradi kukavičluk. Sledi leptira, maleni, i dobićeš svoj raj. ‘’

    Noćna živuljka grabila je parkom prema pešačkom, a darkerka mi je išla iza leđa sa onim izluđujućim osmehom. Leptir se vinuo pravo na crveno, a darkerka mi pokaza prstom da ga pratim. Zastao sam zbunjen. ,, Crveno je’’ , promucah. ‘’

   ,,‘Bro jutro, Kolumbo’’, nasmeja se darkerka.

  Sve se desilo u sekundi. Ponovo šum krila. Škripa kočnica, vrisak ljudi iz obližnjeg lokala. Sa čuđenjem sam posmatrao sopstvene udove i telo, raskomadano na asfaltu. Nisam se sećao ni bola, ni trenutka smrti. Je li ovo vantelesno iskustvo ? Shvatio sam da prolazim kroz stvari, da se neka druga dva obličja prepliću i stapaju sa mnnom.

 ,, Neću.’’ vrisnuo sam glasom koji više nije proizvodio tonove. ,,Neću, prevarila si me, vraćaj me nazad, ovo nisam ja, ovo nisu Ana i Marija !’’

,, Oćeš na klasičan način ? Dobro, nek ti bude. Samo zahvali njoj. Molila je, ne znaš koliko. Nikada neću shvatiti šta žene vide u vama slabićima.’’ darkerka je sipala tiradu na račun muškog roda.

  Lepet krila. Blesak svetlosti, prolazak kroz crvotočinu. Osećam ponovo svoj fizički oblik, ruke, noge, usne, ruke mi ponovo grle Aninu kosu, moj jezik lovi njen, njeni zubi zarivaju mi se u vrat, trnci uzbuđenja i slasti mi prolaze kroz kožu dok Anine usne kupe moju krv.

  Mnogo je vremena prošlo. Na darkerku i leptira nisam više ljut. Nisam ni našao raj, možda pre pakao, ali ne žalim se. Ponovo sam sa Marijom i Anom, i da, ako vas baš zanima, uživamo u najnežnijim, najgrubljim i najraspusnijim oblicima seksa. Ljubomorni ste ? I treba da budete. Ako želite da nas posetite, krenite u suton : osetljivi smo na sunčevu svetlost, od nje nam gori koža, pa primamo samo noćne posetioce.

  Zajedno i lovimo, nas troje-dođite slobodno, neće boleti ništa. Mali ujed, dodir njihovih slatkih, božanstvenih jezika, i to je to.

I lepet tankih, mračnih krila.

PODELITE OVAJ TEKST NA: