detalj slike: KRK Art dizajn

Anđele

Zastane vreme

nebom teći

a reč u grlu me guši

zaboli tišinom

nestvarnim mirom

i sam stojim i gledam

kako se moj svet

odjednom ruši

misli korake čuju

Svi damari

kao da strahu

novu priliku kuju

iza leđa samoći

pognute oči kapke stežu

tebe zovu i traže –

znam da tvoju ruku

pruženu očekuju

želje se u grudima vežu

Kao senka čupam

se od sebe samog

da baznađe u trenu nestane

i dok sve jače

niotkud prazine dolaze

stojim sam

i bodrim srce

dok ti ne dođeš

da sa kucanjem ne prestane

Minuta kad počnem

prema dnu da padam

pašću na tvoja krila

u zadnjem trenu si tu

jer tebi moj anđele pripadam

Snovi

Usne mi bez reči

pred tobom u snu

ostaju bez glasa

a vulkan čežnje

duboko izvire

pokraj srca

širi se, otima

i telo mi talasa

Sva jata snova

odlaze, lete

sve oblake sveta

krilima dodiruju

i vraćaju se u srce

tu u njihovom gnezdu

rađaju se iznova,

pogled zalutao

želju raspiruje

Uzdah je kapija grudi

koja tiho zaškripi

dok snovi izlaze

mirise tvoje kose

kao maslačak

pod kožu mi donose,

čekam korake

i slušam kako mi kapi

znoja čelo rose

Razleteli po oblacima

svakog sveta

stihove umesto mene

željno pišu,

nikad ne kasne

i ne staju –

slušam kako dišu,

svi snovi u duši

samo tebe traže

i sećanjem te tkaju

Pogledaj

Dižem se do neba

do samih zvezda

na vrh vrhova

da bi me ugledala.

Ali ne!

Ti gledaš ravno

i u samo tlo

zastani kada grmi

nije to nikakvo zlo

Kao da se plašiš

kad iz oblaka

grom prolomi glas,

nemoj bežati

nije to bes nemoći

nego mi srce puca

tražeći u tebi spas

Puštam kišu

da ti pogled privuče

u samu visinu,

ti pokrivaš sebe

šeširom zabluda

i očima skraćuješ granice

dopusti da doprem

do radosti, do tebe

Dok hodaš stazama

svojih bespuća

bacam munje

ne da te plašim

nego da ti priuštim

nebeski vatromet,

za tebe anđela

zalutalog na zemlji,

pogledaj i pokloniću ti

sav ovaj svet

Uzalud je meni visina

same vasione

i dalje sam sam

tako mali i nevidljiv.

Možda zbog daljine?

PODELITE OVAJ TEKST NA: