детаљ слике: КРК Арт дизајн

Анђеле

Застане време

небом тећи

а реч у грлу ме гуши

заболи тишином

нестварним миром

и сам стојим и гледам

како се мој свет

одједном руши

мисли кораке чују

Сви дамари

као да страху

нову прилику кују

иза леђа самоћи

погнуте очи капке стежу

тебе зову и траже –

знам да твоју руку

пружену очекују

жеље се у грудима вежу

Као сенка чупам

се од себе самог

да базнађе у трену нестане

и док све јаче

ниоткуд празине долазе

стојим сам

и бодрим срце

док ти не дођеш

да са куцањем не престане

Минута кад почнем

према дну да падам

пашћу на твоја крила

у задњем трену си ту

јер теби мој анђеле припадам

Снови

Усне ми без речи

пред тобом у сну

остају без гласа

а вулкан чежње

дубоко извире

покрај срца

шири се, отима

и тело ми таласа

Сва јата снова

одлазе, лете

све облаке света

крилима додирују

и враћају се у срце

ту у њиховом гнезду

рађају се изнова,

поглед залутао

жељу распирује

Уздах је капија груди

која тихо зашкрипи

док снови излазе

мирисе твоје косе

као маслачак

под кожу ми доносе,

чекам кораке

и слушам како ми капи

зноја чело росе

Разлетели по облацима

сваког света

стихове уместо мене

жељно пишу,

никад не касне

и не стају –

слушам како дишу,

сви снови у души

само тебе траже

и сећањем те ткају

Погледај

Дижем се до неба

до самих звезда

на врх врхова

да би ме угледала.

Али не!

Ти гледаш равно

и у само тло

застани када грми

није то никакво зло

Као да се плашиш

кад из облака

гром проломи глас,

немој бежати

није то бес немоћи

него ми срце пуца

тражећи у теби спас

Пуштам кишу

да ти поглед привуче

у саму висину,

ти покриваш себе

шеширом заблуда

и очима скраћујеш границе

допусти да допрем

до радости, до тебе

Док ходаш стазама

својих беспућа

бацам муње

не да те плашим

него да ти приуштим

небески ватромет,

за тебе анђела

залуталог на земљи,

погледај и поклонићу ти

сав овај свет

Узалуд је мени висина

саме васионе

и даље сам сам

тако мали и невидљив.

Можда због даљине?

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: