detalj slike: KRK Art dizajn

Ivan Vučković: Filozof mora da razume i objasni pre svega svoje vreme i ono što će doći

Danas imam privilegiju razgovarati s mladim i uglednim filozofom Ivanom Vučkovićem iz Bora. Njegova strast prema filozofiji čini ga istaknutim u društvu i medijima po borbi za prava u obrazovanju, politici i društvenim promenama.

Kroz analizu osnovnih pitanja poput prirode stvarnosti, etike, politike i ljudske egzistencije, filozofija pruža osnovu za kritičko razmišljanje i refleksiju o društvenim fenomenima. Filozofski koncepti poput pravde, slobode, jednakosti i ljudskih prava imaju kljočno rešenje u oblikovanju zajednice i o tome kako bi idealno društvo trebalo da funkcioniše.

Filozofija omogućava svakom pojedincu da razvija svoje stavove, vrednosti i identitet kroz proces misaonog udubljivanja i samoopažanja. Igra ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja, pruža okvir za raspravu o društvenim pitanjima, podstiče kritičko razmišljanje i promoviše vrednosti kao što su razumevanje, tolerancija i otvorenost ka drugačijim perspektivama.

Ivan Vučković sigurno nam može puno više reći o ovoj temi.

Иван Вучковић - филозоф

Književna radionica "Kordun" 
Ilija Šaula, Vest Čester - Bor, 01/03/2024.

U kakvoj je poziciji filozofija, kao nauka, u svetu, ali i kod nas?

- Filozofija je, čini se, ne samo institucionalizovana već postala, i u okviru zvaničnih institucija, često nešto što izvorno verovatno nikada ne bi pristala da bude - intelektualno zadovoljenje određenih formalnih potreba za napredovanjem u karijeri u vidu poboljšanja titule (šta je, dakle, potrebno uraditi da sutra više ne budem magistar već doktor) Naravno, nije uvek ovako - toga ima i biće a "differentia specifica" između onoga što vredi u okviru filozofskih nauka i onoga što je šablon, upravo se mora ogledati u onome što se naziva "potreba vremena" - filozof mora da razume i objasni pre svega svoje vreme i ono što će doći. Tumačiti recimo pojam "filoque" je lepo i značajno ali, ukoliko se ni najmanje ne osvrnemo na naše vreme, ono čime se bavimo nije filozofija koja nam je potrebna već neka vrsta istorije misli. Zbog toga sam sklon da pravim razliku između filozofa i filozofskog radnika (u tekstu pod sličnim nazivom koji je objavljen u Švajcarskoj sam ukratko bio objasnio detalje). Filozofski radnik je tumač filozofskih ideja dok je filozof onaj ko uspeva da uoči, razume i naučno objasni tok svoga vremena.

-Koliko se na katedrama za filozofiju u Srbiji proučavaju dela naših filozofa?

Vrlo malo. Tokom mojih studija - okvirno smo pomenuli nekoliko. Mislim da nije drugačije ni danas. Ja sam samoinicijativno izučavao Božidara Kneževića, Nikolu Miloševića i druge.

-Zbog čega je filozofija važna u formalnom obrazovanju mladih?

Filozofija, kao veština argumentovanog mišljenja, ne samo da je potrebna mladima u okviru opšte kulture već ih ona izgrađuje kao misleća bića. Pored ostalog, ukoliko mladi na vreme shvate da u okviru društvenih pitanja najčešće nema konačnih rešenja već je uvek potrebno voditi iznova i iznova otvorenu diskusiju, onda se gase predrasude a javlja razumevanje slike sveta. Svako konačno rešenje pitanja o lepom u umetnosti, o državnom uređenju, o eutanaziji i sl. jeste svojevrsni "intelektualni fašizam". Filozofija ima za zadatak da takva rešenja spreči.

-Ipak, broj časova se smanjuje u stručnim srednjim školama, a to utiče ne samo na buduće generacije već i na profesore.

Tačno, očigledno je da, baš iz gore navedenog, filozofija smeta. Kada se vratimo na početke, vidimo da je i tada smetala. Heraklit je bio "mračni", Sokrat je pogubljen, Boetije zatvoren, Đordano Bruno spaljen, Spinoza ekskomuniciran…

-Koja oblast vas kao filozofa i profesora posebno interesuje?

Najviše se bavim onim što se popularno šire bazira na egzistencijalizam. Verujem da ću uskoro završiti knjigu ("Alber Kami i filozofija apsurda"). Poslednjih godina, radim pre svega na Kamiju a posredno na Ničeu, Isaiji Berlinu, Hani Arent i drugima. Takođe, izučavao sam nedavno i filozofiju propagande (pre svega u okviru drugog svetskog rata) i filozofiju obrazovanja. To je najkraće. Trenutno čitam "Kulturu i društvo" (Markuze)

- Politički ste aktivni i obavljate funkciju u svom gradu?

- Da. To je već deo pragmatizma. Nikada nisam želeo da se isključivo teorijski bavim svojim poslom. Potpredsednik sam skupštine grada Bora i odbornik. Što reče i Marks - "...cilj je da se svet promeni". Lako je kritikovati i komentarisati na društvenim mrežama, a nešto sasvim drugo raditi intenzivno na promenama, bilo da su one na makro ili mikro nivou.

- Poznajete mnoge uticajne ljude, od ambasadora preko ministara pa sve do svetskih intelektualaca kao što je recimo Noam Čomski. Da li se to odražava na Vaš život?

- Da, u smislu da potencijalno mogu da vodim intelektualno bogatiji život ali ne u kontekstu nadmenosti ili bilo čega sličnog. Čovek je to što jeste i mora da ostane na zemlji. To je jedina šansa da se stvari shvate na pravi način.

PODELITE OVAJ TEKST NA: