детаљ слике: КРК Арт дизајн

Иван Вучковић: Филозоф мора да разуме и објасни пре свега своје време и оно што ће доћи

Данас имам привилегију разговарати с младим и угледним филозофом Иваном Вучковићем из Бора. Његова страст према филозофији чини га истакнутим у друштву и медијима по борби за права у образовању, политици и друштвеним променама.

Кроз анализу основних питања попут природе стварности, етике, политике и људске егзистенције, филозофија пружа основу за критичко размишљање и рефлексију о друштвеним феноменима. Филозофски концепти попут правде, слободе, једнакости и људских права имају кљочно решење у обликовању заједнице и о томе како би идеално друштво требало да функционише.

Филозофија омогућава сваком појединцу да развија своје ставове, вредности и идентитет кроз процес мисаоног удубљивања и самоопажања. Игра кључну улогу у обликовању јавног мњења, пружа оквир за расправу о друштвеним питањима, подстиче критичко размишљање и промовише вредности као што су разумевање, толеранција и отвореност ка другачијим перспективама.

Иван Вучковић сигурно нам може пуно више рећи о овој теми.

Иван Вучковић - филозоф

Књижевна радионица "Кордун" 
Илија Шаула, Вест Честер - Бор, 01/03/2024.

У каквој је позицији филозофија, као наука, у свету, али и код нас?

- Филозофија је, чини се, не само институционализована већ постала, и у оквиру званичних институција, често нешто што изворно вероватно никада не би пристала да буде - интелектуално задовољење одређених формалних потреба за напредовањем у каријери у виду побољшања титуле (шта је, дакле, потребно урадити да сутра више не будем магистар већ доктор) Наравно, није увек овако - тога има и биће а "differentia specifica" између онога што вреди у оквиру филозофских наука и онога што је шаблон, управо се мора огледати у ономе што се назива "потреба времена" - филозоф мора да разуме и објасни пре свега своје време и оно што ће доћи. Тумачити рецимо појам "filoque" је лепо и значајно али, уколико се ни најмање не осврнемо на наше време, оно чиме се бавимо није филозофија која нам је потребна већ нека врста историје мисли. Због тога сам склон да правим разлику између филозофа и филозофског радника (у тексту под сличним називом који је објављен у Швајцарској сам укратко био објаснио детаље). Филозофски радник је тумач филозофских идеја док је филозоф онај ко успева да уочи, разуме и научно објасни ток свога времена.

-Колико се на катедрама за филозофију у Србији проучавају дела наших филозофа?

Врло мало. Током мојих студија - оквирно смо поменули неколико. Мислим да није другачије ни данас. Ја сам самоиницијативно изучавао Божидара Кнежевића, Николу Милошевића и друге.

-Због чега је филозофија важна у формалном образовању младих?

Филозофија, као вештина аргументованог мишљења, не само да је потребна младима у оквиру опште културе већ их она изграђује као мислећа бића. Поред осталог, уколико млади на време схвате да у оквиру друштвених питања најчешће нема коначних решења већ је увек потребно водити изнова и изнова отворену дискусију, онда се гасе предрасуде а јавља разумевање слике света. Свако коначно решење питања о лепом у уметности, о државном уређењу, о еутаназији и сл. јесте својеврсни "интелектуални фашизам". Филозофија има за задатак да таква решења спречи.

-Ипак, број часова се смањује у стручним средњим школама, а то утиче не само на будуће генерације већ и на професоре.

Тачно, очигледно је да, баш из горе наведеног, филозофија смета. Када се вратимо на почетке, видимо да је и тада сметала. Хераклит је био "мрачни", Сократ је погубљен, Боетије затворен, Ђордано Бруно спаљен, Спиноза екскомунициран…

-Која област вас као филозофа и професора посебно интересује?

Највише се бавим оним што се популарно шире базира на егзистенцијализам. Верујем да ћу ускоро завршити књигу ("Албер Ками и филозофија апсурда"). Последњих година, радим пре свега на Камију а посредно на Ничеу, Исаији Берлину, Хани Арент и другима. Такође, изучавао сам недавно и филозофију пропаганде (пре свега у оквиру другог светског рата) и филозофију образовања. То је најкраће. Тренутно читам "Културу и друштво" (Маркузе)

- Политички сте активни и обављате функцију у свом граду?

- Да. То је већ део прагматизма. Никада нисам желео да се искључиво теоријски бавим својим послом. Потпредседник сам скупштине града Бора и одборник. Што рече и Маркс - "...циљ је да се свет промени". Лако је критиковати и коментарисати на друштвеним мрежама, а нешто сасвим друго радити интензивно на променама, било да су оне на макро или микро нивоу.

- Познајете многе утицајне људе, од амбасадора преко министара па све до светских интелектуалаца као што је рецимо Ноам Чомски. Да ли се то одражава на Ваш живот?

- Да, у смислу да потенцијално могу да водим интелектуално богатији живот али не у контексту надмености или било чега сличног. Човек је то што јесте и мора да остане на земљи. То је једина шанса да се ствари схвате на прави начин.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: