detalj slike: Rina Doomen

DAROVI JUTRA

Na visokim stenama sa krivim kljunom orla

videh u senci svojih oronulih krila spotiče se

I razumeh njegov bratski poziv Istinu spoznah

I želju da obgrlim oreol svetlosti ponad 

Ovoga jutra ranog more još toplo od noći

bistru tajnovitost vode u blagom prikradanju

mladog sunca darivaće visinama nekog mirnog

veka ili zlatu zrelog žita u mom zavičaju

Tiho tiho ovde se događa nešto što odavno

Slutim i možda pomeri pejzaž pre no što uspem

Od svih da ga sakrijem u dubine iz kojih jednom

Davno dođoh Uznemireno je nebo i stenje pod

Njim Neko drugo sunce traži nove elegije

Brate moj mladimo krila za bolji svet

NA BOŽANSKIM PADINAMA RTNjA

Na vest o smrti pesnika Tomislava Mijovića

Okrenuće se vode na drugu stranu i pokazaće

Naličje svoje Carstva će se mnoga ukazati

Širokih trgova tajni gradovi u večnosti

I savršenstvu dočekaće nove goste I poznaće

Prozračni pevajući na bedemima dvorskim

Gde sunce izgreva Svi moji davno izgubljeni

rođaci Preci večito mladi sve o gorskim

danima mojim kroz krš kras u tamnoj areni

Na istoku u Krajini ovde u divnom pejzažu

Gamzigradskih hramova i božanskih padina

Rtnja Na drevnoj planeti Dunav Sa opanaka

daljinu stresoh i mirise vekova Ko pero lak

posle mnogih kiša u blaženom spokojstvu

Uđoh u prvi sunčev zrak i nebesko plavetnilo

U STRAŠNOJ USAMLjENOSTI

U strašnoj usamljenosti na Tresibabi

Nebu se bliži Pesnik Zoran Vučić

Preobrazila se šuma svezali puti

Uvenule trave bilje žuti O vi Sorabi

Kako je divno samovati u istočnoj gori

Tišina najbolje zna pevati I neću

Te divne ptice koje odasvud doleću

Ne ne umire pesnik samo pesmu tvori

Dalji se obećani grad to magično sutra

Nebo uplakano hita ka crnoj rupi Sa

Ukusom magle na izmaku leta Svake svoje

Zime u mraznome stihu odbolovah jutra

Dvorimoji časni poletite visoko

Pesmo Carstvo je moje vrvina za nebo*

* "vrvina" je naziv za stazu, putanju, a "Vrvina za nebo" je naslov knjige poezije na dijalektu pesnika Zorana Vučića 

PODELITE OVAJ TEKST NA: