детаљ слике: Rina Doomen

ДАРОВИ ЈУТРА

На високим стенама са кривим кљуном орла

видех у сенци својих оронулих крила спотиче се

И разумех његов братски позив Истину спознах

И жељу да обгрлим ореол светлости понад 

Овога јутра раног море још топло од ноћи

бистру тајновитост воде у благом прикрадању

младог сунца дариваће висинама неког мирног

века или злату зрелог жита у мом завичају

Тихо тихо овде се догађа нешто што одавно

Слутим и можда помери пејзаж пре но што успем

Од свих да га сакријем у дубине из којих једном

Давно дођох Узнемирено је небо и стење под

Њим Неко друго сунце тражи нове елегије

Брате мој младимо крила за бољи свет

НА БОЖАНСКИМ ПАДИНАМА РТЊА

На вест о смрти песника Томислава Мијовића

Окренуће се воде на другу страну и показаће

Наличје своје Царства ће се многа указати

Широких тргова тајни градови у вечности

И савршенству дочекаће нове госте И познаће

Прозрачни певајући на бедемима дворским

Где сунце изгрева Сви моји давно изгубљени

рођаци Преци вечито млади све о горским

данима мојим кроз крш крас у тамној арени

На истоку у Крајини овде у дивном пејзажу

Гамзиградских храмова и божанских падина

Ртња На древној планети Дунав Са опанака

даљину стресох и мирисе векова Ко перо лак

после многих киша у блаженом спокојству

Уђох у први сунчев зрак и небеско плаветнило

У СТРАШНОЈ УСАМЉЕНОСТИ

У страшној усамљености на Тресибаби

Небу се ближи Песник Зоран Вучић

Преобразила се шума свезали пути

Увенуле траве биље жути О ви Сораби

Како је дивно самовати у источној гори

Тишина најбоље зна певати И нећу

Те дивне птице које одасвуд долећу

Не не умире песник само песму твори

Даљи се обећани град то магично сутра

Небо уплакано хита ка црној рупи Са

Укусом магле на измаку лета Сваке своје

Зиме у мразноме стиху одболовах јутра

Дворимоји часни полетите високо

Песмо Царство је моје врвина за небо*

* "врвина" је назив за стазу, путању, а "Врвина за небо" је наслов књиге поезије на дијалекту песника Зорана Вучића 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: