detalj slike: KRK Art dizajn

Pesnikinji

Džepovi su joj puni slika

I kolača kojima ptice hrani

ostavljajući za sobom mrvice svečanosti

dok se za njom vuče gizdavi šlep

na koji se obešenjački okači vrag

 prhke kolače igre

razdrobi  i razdeli

ali ostavi samo slad

za malo vatre ,

Strast violine  i klavira

kroz hiljade privatnih  svemira

slaveći pusti život od nedraga do nemila

čuvajući tek za njega bela golubija krila

Ne noćas

Nemojte mi noćas svirati

ni fanfare, ni violine tankih žica.

Noćas znam da ću biti

Samo naprstak

vaših nezajažljivih živih melja

biću čep i zavrtanj pijan

od vaših slepih želja

put moje krvi.

Svi vi što osećate moje damare,

noćas znate da je vreme

 za stradalnika čin.

Sviraju noćas meni na dvoboj moj,

štitonoša gordo stoji i opremu prinosi.

Noćas znam da pašće svi vaši ideali

strepnje,

žarke želje i htenja.

Ljubljaste me naivno i dečje

 i verovaste i u čin prezrenja

 malih duševnih slabosti

i voljnih mena,

ali ja jača od mermernog kamena stojim,

daleko od svetovnog znamenja.

Pet oktava bola

Nosim tvoj registar bolova

 u svakom udovu svom,

kada se uspinjem u borbi, Sunce ulazi u moje zaliske u kosi,

i nosi ih nekuda predamnom hipnotički zanosi...

I ja hodam za tim vetrom što mi kosu nosi

I opet Mesec od marcipana

 izviruje hrapavom nevinošću,

i prkosi...

I kaže nema nikakvog smisla

u bučnom talasu noći,

i ne mogu znati koliko dugo stojimo ovde

čekajući dan i goli i gladni

i nemoguće bosi...

Na grudi ti privijena

Ti i ja venčani smo milionima stepenika i odmorišta u bolnim dušama

gde čežnja prerađuje i ruši i zida

izvidišta i zatone i kule.

Peščani sprudovi misli u samoći

Ko topli ožiljci na duši

stražare nevino,

zrno po zrno peska vrelo i bolno brojeći

i stihijom nepoznate nebeske bure

Tebi, i opet Tebi,

hej, opet Tebi nezaustavljivo hrle.

I ove moje male peščane struje,

jednoga dana napraviće zemljopis drugi

urušiče kule svakog zazora bez straha,

i, iz temelja ti češ podići svoj čvrsti grad

na basamacima svetlosne i muževne

i gromke nebeske oluje.

Trepti zvezdo moja, blještava, prebela,

nemirna od žudi,

plemenita,

beskrajna i laka.

San

Dok jutro rađa Modiljanijevu crvenu

i plahe kao dažd zasuze mi oči

hromi pucanju na goloj livadi sna

Tvoje su ruke kalemi mojih voćaka

zenicama užeženim vriskom sreće

smrvi moje udove i pleća

stegni rukom pojas oko struka

bez daha bez krika

nek sa olujnim vetrom što me nosi

nestane mog zemaljskog lika.

ilij@art

PODELITE OVAJ TEKST NA: