detalj slike: KRK Art dizajn

DVOSTRUKI NOBELOVAC-MARIA KIRI

Dr SIMO JELAČA

Maria Kiri (Marie Curie) naučni genije, žena, jednostavno nezaustavljiva u svemu što je želela. Imala je svoju priču stečenu još u ranoj mladosti: ‘’Nikada sebi ne dozvoljavajte da vas bilo šta ili bilo ko pobedi’’.

Poljakinja, rođena u Varšavi 1867 godine, u porodici Skladovski (Vladislav & Bronislawa Skladowski), oba roditelja profesori u srednjoj školi. Maria je u Varšavi završila gimnaziju, sa odličnim uspehom. Oduvek je želela da studira fiziku i matematiku i to na univerzitetu Sorbona u Parizu. Njena majka Bronislava, kao izvanredna ličnost, istaknuta moralnim autoritetom, odgajila je petoro dece i na njih prenela visoko-ljudske osobine ličnosti.

Sa svojom starijom sestrom otišla je u Pariz, gde su obadve radile četiri godine kao guvernese i štedele pare za Maijine studije. Maria je primljena na Sorbonu 1891 godine, a među 1825 studenata bile su samo 23 žene. Kada je završila studije 1894 godine, nameravala je da se vrati u Varšavu, ali joj se u život umešao Pjer Kiri (Pierre Curie), koji je tada imao 35 godina. Pjer je u to vreme radio sa svojim bratom i njih dvojica su ostvarili ‘’Piezoelektrični efekat’’, a kada je sreo Mariju, njih dvoje su od tada počeli raditi zajedno. Venčali su se 1895 godine.

Nemački fizičar Rentgen (Wilhelm Rontgen) radio je tada sa x-zracima, Inače Teslin pronalazak, utvrdivši da x-zraci deluju kao svetlost, prodiru kroz tkiva i deluju na fotografsku ploču. Za to se zainteresovala Maria Kiri i odlučila da u tom domenu radi doktorsku disertaciju. Ona je radila sa uranijumom i našla da je uranijumoksid čak bio reaktivniji od čistog uranijuma. Pronašla je njegovu najčistiju komponentu, koju je nazvala Radium. Utvrdila je da se Radium nalazi i kao čist u prirodi, samo u veoma malim količinama, čak samo deo grama u toni rude.

Maria je 1897 godine rodila kćerku Irenu (Irene), a drugu kćerku Evu rodila je 1904 godine. Ona i njen suprug Pjer radili su veoma mnogo, tako da nisu imali vremena za kolege, prijatelje i rodbinu.

Raduim, koji je Maria otkrila i njih dvoje radili sa njim, bio je radioaktivan preko svih očekivanja. Kada je Maria odbranila doktorsku disertaciju 1903 godine, ona i Pjer dobili su Novelovu nagradu, iste godine, iz fizike, za otkriće Radiuma. Tada im je u goste došao Ernest Radefird (Ernest Rutherford), da im čestita. Time je Maria postala prva žena u svetu, dobitnik Nobelove nagrade. Pjer je ubrzo bio pozvan u London, gde je držao predavanja o njihovom otkriću, za čega mu je Hamfri Dejvi (Humphry Davy) uručio priznanje za najveći doprinos u nauci u toj godini.

Utvrđeno je da su zraci Radiuma veoma aktivni i da razaraju tkiva, izazivajući duboke opekotine. Maria i Pjer, kao prvi istraživači istoga, tek su sticali prva iskustva o tome i nisu se dovoljno štitili od toga zračenja, pa su oboje ozračeni. Na Mariji se to prvo identifikovalo kao anemija, a Pjera su bolele kosti, što su u lekari označili kao reumatizam. Maria nije mogla raditi dve godine (1911-1913). Pjer je umro u 47-oj godini života, a Maria je mnogo patila za njime i morala ponovo raditi i brinuti o kćerkama.

Maria Kiri dobila je i drugi Nobelovu nagradu 1911 godine, ovoga puta iz hemije, za ispitane osobine Radiuma i otkriće Poloniuma. Time je postala prvi dobitnik dve Nobelove nagrade u svetu i to još kao jedina žena na svetu. Nakon Pjerove smrti, Marija je birana za redovnog profesora na Sorboni, umesto Pjera.

A kada je počeo Prvi svetski rat, mnogi lekari počeli su izučavati radiologiju, primenjujući x-zrake za dijagnostiranje i lečenje. Maria im je svesrdno u tome pomagala. Ona je ubrzo napravila pokretni aparat za korišćenje na frontu, a kada se saznalo da radi dobro, ona je napravila i pokretnu ambulantu sa tim aparatima, koja se počela primenjivati na široko. Zatim je napravljeno dvadesetak takvih pokretnih ambulanti, a posle čak i na stotine. I Marijina kćerka Irena radila je na frontu, kao medicinska sestra. Studirala je i ona na Sorboni i završila fiziku, matematiku i hemiju. A posle studija radila je sa majkom, sa x-zracima, kao njen prvi asistent. Posle rata Maria i Irena su radile u Institutu za Radium, pri Sorboni. Taj institut bio je posvećen Pjeru Kiri i imao je labiratoriju za radiologiju. Marijina ćerka Irena Joliot-Kiri (Irene Joliot-Curie) je doktorirala. 1925, radila je sa svojim mužem Frederikom Žoliotom (Frederic Joliot), a dobila je Nobelovu nagradu za hemiju 1935, podelivši je sa svojim mužem Frederikom. Radili su na prirodnoj i veštačkoj radioaktivnosti, transmutaciji elemenata i nuklearnoj fizici.

Sa Irenom je posle radio i naš profesor Dr Pavle Savić i njima dvoma je izmakla Nobelova nagrada samo za jedan glas.

Maria Kiri je pred kraj svoje radne karijere gajila cveće na Sorboni, gde je proglašena legendom. Radium institut je postao veoma poznat u svetu tokom 1920 i 1930-tih godina. Marijino zdravlje se pogoršalo i ona je umrla 1934 godine. Njeno ime svakako je upisano među slavne svetske naučne velikane, a ona služi i kao talon za upoređivanje dostignuća drugih naučnika. Mi Srbi možemo pridodati imenu Marije Kiri i ima naše Mileve Marić-Ajnštajn. Neposredno pred kraj Marujinog života priređen joj je prijem u Beloj kući u Vašingtonu, gde joj je predsednik Harding (Harding) organizovao ceremoniju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: