детаљ слике: КРК Арт дизајн

ДВОСТРУКИ НОБЕЛОВАЦ-МАРИА КИРИ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Мариа Кири (Marie Curie) научни геније, жена, једноставно незаустављива у свему што је желела. Имала је своју причу стечену још у раној младости: ‘’Никада себи не дозвољавајте да вас било шта или било ко победи’’.

Пољакиња, рођена у Варшави 1867 године, у породици Складовски (Vladislav & Bronislawa Skladowski), оба родитеља професори у средњој школи. Мариа је у Варшави завршила гимназију, са одличним успехом. Одувек је желела да студира физику и математику и то на универзитету Сорбона у Паризу. Њена мајка Бронислава, као изванредна личност, истакнута моралним ауторитетом, одгајила је петоро деце и на њих пренела високо-људске особине личности.

Са својом старијом сестром отишла је у Париз, где су обадве радиле четири године као гувернесе и штеделе паре за Маијине студије. Мариа је примљена на Сорбону 1891 године, а међу 1825 студената биле су само 23 жене. Када је завршила студије 1894 године, намеравала је да се врати у Варшаву, али јој се у живот умешао Пјер Кири (Pierre Curie), који је тада имао 35 година. Пјер је у то време радио са својим братом и њих двојица су остварили ‘’Пиезоелектрични ефекат’’, а када је срео Марију, њих двоје су од тада почели радити заједно. Венчали су се 1895 године.

Немачки физичар Рентген (Wilhelm Rontgen) радио је тада са x-зрацима, Иначе Теслин проналазак, утврдивши да x-зраци делују као светлост, продиру кроз ткива и делују на фотографску плочу. За то се заинтересовала Мариа Кири и одлучила да у том домену ради докторску дисертацију. Она је радила са уранијумом и нашла да је уранијумоксид чак био реактивнији од чистог уранијума. Пронашла је његову најчистију компоненту, коју је назвала Радиум. Утврдила је да се Радиум налази и као чист у природи, само у веома малим количинама, чак само део грама у тони руде.

Мариа је 1897 године родила кћерку Ирену (Irene), а другу кћерку Еву родила је 1904 године. Она и њен супруг Пјер радили су веома много, тако да нису имали времена за колеге, пријатеље и родбину.

Радуим, који је Мариа открила и њих двоје радили са њим, био је радиоактиван преко свих очекивања. Када је Мариа одбранила докторску дисертацију 1903 године, она и Пјер добили су Новелову награду, исте године, из физике, за откриће Радиума. Тада им је у госте дошао Ернест Радефирд (Ernest Rutherford), да им честита. Тиме је Мариа постала прва жена у свету, добитник Нобелове награде. Пјер је убрзо био позван у Лондон, где је држао предавања о њиховом открићу, за чега му је Хамфри Дејви (Humphry Davy) уручио признање за највећи допринос у науци у тој години.

Утврђено је да су зраци Радиума веома активни и да разарају ткива, изазивајући дубоке опекотине. Мариа и Пјер, као први истраживачи истога, тек су стицали прва искуства о томе и нису се довољно штитили од тога зрачења, па су обоје озрачени. На Марији се то прво идентификовало као анемија, а Пјера су болеле кости, што су у лекари означили као реуматизам. Мариа није могла радити две године (1911-1913). Пјер је умро у 47-ој години живота, а Мариа је много патила за њиме и морала поново радити и бринути о кћеркама.

Мариа Кири добила је и други Нобелову награду 1911 године, овога пута из хемије, за испитане особине Радиума и откриће Полониума. Тиме је постала први добитник две Нобелове награде у свету и то још као једина жена на свету. Након Пјерове смрти, Марија је бирана за редовног професора на Сорбони, уместо Пјера.

А када је почео Први светски рат, многи лекари почели су изучавати радиологију, примењујући x-зраке за дијагностирање и лечење. Мариа им је свесрдно у томе помагала. Она је убрзо направила покретни апарат за коришћење на фронту, а када се сазнало да ради добро, она је направила и покретну амбуланту са тим апаратима, која се почела примењивати на широко. Затим је направљено двадесетак таквих покретних амбуланти, а после чак и на стотине. И Маријина кћерка Ирена радила је на фронту, као медицинска сестра. Студирала је и она на Сорбони и завршила физику, математику и хемију. А после студија радила је са мајком, са x-зрацима, као њен први асистент. После рата Мариа и Ирена су радиле у Институту за Радиум, при Сорбони. Тај институт био је посвећен Пјеру Кири и имао је лабираторију за радиологију. Маријина ћерка Иренa Јоliot-Кири (Irene Joliot-Curie) је докторирала. 1925, радила је са својим мужем Фредериком Жолиотом (Frederic Joliot), а добила је Нобелову награду за хемију 1935, поделивши је са својим мужем Фредериком. Радили су на природној и вештачкој радиоактивности, трансмутацији елемената и нуклеарној физици.

Са Иреном је после радио и наш професор Др Павле Савић и њима двома је измакла Нобелова награда само за један глас.

Мариа Кири је пред крај своје радне каријере гајила цвеће на Сорбони, где је проглашена легендом. Радиум институт је постао веома познат у свету током 1920 и 1930-тих година. Маријино здравље се погоршало и она је умрла 1934 године. Њено име свакако је уписано међу славне светске научне великане, а она служи и као талон за упоређивање достигнућа других научника. Ми Срби можемо придодати имену Марије Кири и има наше Милеве Марић-Ајнштајн. Непосредно пред крај Марујиног живота приређен јој је пријем у Белој кући у Вашингтону, где јој је председник Хардинг (Harding) организовао церемонију.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: