detalj slike: KRK Art dizajn

PRAVO NA DOSTOJANSTVEN RAD 

Nataša Đurović

Globalizacija i krizna dešavanja u svetu, Srbiji, kao zemlji koja je u procesu tranzicije nakon turbulentnih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije, donele su dodatne izazove u svim sferama, gde su usklađenost zakonodavstva sa međunarodnim aktima, poštovanje ljudskih prava i drugih uslova neophodnih za priključenje EU bili najveći što se tiče spoljne politike, a na unutrašnjem planu primarni zadatak je bio oporaviti privredu.

Ako se pođe od toga da Srbija ima jasnu strategiju privrednog razvoja, pitanje dodele subvencija stranim investitorima dobija na značaju, prvenstveno što se tiče poštovanja prava radnika ali i mehanizama kontrole ispunjavanja obaveza od strane subvcencionisanih poslodavaca.

Primera takvih preduzeća je mnogo: Leoni, Yura, EyroTay, Yazzaki, ali i manjih preduzeća čiji vlasnici su korisnici državnih subvencija u Srbiji koja su okarakterisana kao pokretači nove srpske privrede, nakon (ne)uspešno sprovedene privatizacije bivših državnih preduzeća.

Svoju nameru da u fokus stavi poboljšanje položaja stanovništva, smanji nezaposlenost i doprinese razvoju nacionalne privrede, Vlada je osnivanjem RAS-a (Razvojna agencija Srbije) izrazila upravo kroz program podrške stranim investitorima, subvencionišući zapošljavanje teže zapošljivih kategorija, prvenstveno Roma.

Uslovi za dobijanje subvencije, prava i obaveze subvencionisanog poslodavca su istaknuti na sajtu NSZ (Nacionalna služba za zapošljavanje), ali realizacija iste prati se samo narednih 12 meseci. Zašto?

Mnogo je svedočenja o grubom, svesnom i direktnom kršenju prava radnika u takvim preduzećima od neadekvatnih uslova rada, preko ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih pa do neisplaćivanja zarada.Zakon o radu kao jedan od izvora radnog prava propisuje suprotno. Gde nastaje problem o kome se, očigledno ćuti i zašto se ćuti?

Prvi razlog jeste nepoverenje u institucije sistema i prihvatanje nepotizma i korupcije kao normalne ili pak pojave protiv koje se ne vredi boriti. Pravo prvenstveno štiti opšti (državni) interes što je razumljivo, ali i interese pojedinca. Stvari ne treba postaviti tako da funkcioniše isključivo prva opcija. Zbog zaštite prava radnika postoje sindikati.

Drugi razlog ćutanja, pored uverenosti da se ništa ne može učiniti jeste strah od posledica – gubljenje posla, loši porodični uslovi zbog kojih se nešto mora raditi po svaku cenu, kažnjavanje od strane poslodavca u vidu smanjenja plate, dugo čekanje na naredni posao, nizak nivo formalnog obrazovanja, stigmatiziranje nacionalnih manjina…

Nažalost, obrazovna struktura zaposlenih na ovakvim radnim mestima i društvena grupa kojoj pripadaju, ukazuje na nedostatak poznavanja prava po osnovu rada, zato neretko poslodavci kažnjavaju i za odlazak na bolovanje, odbijajući čime se psihološka tortura intenzivira.

Neformalno zaposlenje je tip zaposlenja gde se radniku ne uplaćuju doprinosi i prema podacima RZS-a (Republički zavod za statistiku), ažuriranih 26. 2. 2021. neformalno zaposlenih u Srbiji ima 16,7%. „Rad na crno“ postao je uobičajena pojava. Prema istom izvoru, prag rizika od siromašta u 2017. iznosio je 15600, a u 2021. se povećao na 24064.Da li razvoj privrede u Srbiji i povećanje stope zaposlenosti doprinose siromaštvu?

PODELITE OVAJ TEKST NA: