детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВЕН РАД 

Наташа Ђуровић

Глобализација и кризна дешавања у свету, Србији, као земљи која је у процесу транзиције након турбулентних дешавања на тлу бивше Југославије, донеле су додатне изазове у свим сферама, где су усклађеност законодавства са међународним актима, поштовање људских права и других услова неопходних за прикључење ЕУ били највећи што се тиче спољне политике, а на унутрашњем плану примарни задатак је био опоравити привреду.

Ако се пође од тога да Србија има јасну стратегију привредног развоја, питање доделе субвенција страним инвеститорима добија на значају, првенствено што се тиче поштовања права радника али и механизама контроле испуњавања обавеза од стране субвценционисаних послодаваца.

Примера таквих предузећа је много: Leoni, Yura, EyroTay, Yazzaki, али и мањих предузећа чији власници су корисници државних субвенција у Србији која су окарактерисана као покретачи нове српске привреде, након (не)успешно спроведене приватизације бивших државних предузећа.

Своју намеру да у фокус стави побољшање положаја становништва, смањи незапосленост и допринесе развоју националне привреде, Влада је оснивањем РАС-а (Развојна агенција Србије) изразила управо кроз програм подршке страним инвеститорима, субвенционишући запошљавање теже запошљивих категорија, првенствено Рома.

Услови за добијање субвенције, права и обавезе субвенционисаног послодавца су истакнути на сајту НСЗ (Национална служба за запошљавање), али реализација исте прати се само наредних 12 месеци. Зашто?

Много је сведочења о грубом, свесном и директном кршењу права радника у таквим предузећима од неадекватних услова рада, преко угрожавања живота и здравља запослених па до неисплаћивања зарада.Закон о раду као један од извора радног права прописује супротно. Где настаје проблем о коме се, очигледно ћути и зашто се ћути?

Први разлог јесте неповерење у институције система и прихватање непотизма и корупције као нормалне или пак појаве против које се не вреди борити. Право првенствено штити општи (државни) интерес што је разумљиво, али и интересе појединца. Ствари не треба поставити тако да функционише искључиво прва опција. Због заштите права радника постоје синдикати.

Други разлог ћутања, поред уверености да се ништа не може учинити јесте страх од последица – губљење посла, лоши породични услови због којих се нешто мора радити по сваку цену, кажњавање од стране послодавца у виду смањења плате, дуго чекање на наредни посао, низак ниво формалног образовања, стигматизирање националних мањина…

Нажалост, образовна структура запослених на оваквим радним местима и друштвена група којој припадају, указује на недостатак познавања права по основу рада, зато неретко послодавци кажњавају и за одлазак на боловање, одбијајући чиме се психолошка тортура интензивира.

Неформално запослење је тип запослења где се раднику не уплаћују доприноси и према подацима РЗС-а (Републички завод за статистику), ажурираних 26. 2. 2021. неформално запослених у Србији има 16,7%. „Рад на црно“ постао је уобичајена појава. Према истом извору, праг ризика од сиромашта у 2017. износио је 15600, а у 2021. се повећао на 24064.Да ли развој привреде у Србији и повећање стопе запослености доприносе сиромаштву?

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: