|
|
|
NEIMARIMA DREVNIM - SONETNI VENAC  | Obren Ristić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
NEIMARIMA DREVNIM(Sonetni venac) 1.ako bih grad zidao… Ako bih grad zidao dvore i kule kameneNesvakidašnje naseobine na sunčevom bleskuNe onakve kakve se grade sred reke na peskuJer večnost pripada svetlosti Pesak i stene Voda odnosi u neki drugi svet Knjigu o tomeStaroplaninsku Poeziju žića u samu zoruKapima rose tim mastilom svetim na izvoruSriču u minulim vekovima ostavljeni što dome Se krotki na freskama majstora serbskihOni koje katkad u snu viđam jer vreme ovo mnimNe ište obične već one što pogledom smernim Misli brode pre davnih kiša zrak u stihJer takvi gradovi nove ljude tvoreOvde bih drevne doveo majstore 2.ovde bih drevne doveo majstore… Ovde bih drevne doveo majstore One štoOsećaju pulsiranje podzemnih voda na TresibabiU mom zavičaju i gibanje na malom prstuDesne ruke Upravo one kojom podupiru zemljine Ploče I mapu na malim raskršćima podnoStare planine kao u središtu univerzuma gde Beskrajna svetlina u jedan je sunčev zrak stalaIli nit koja savisina božanskih pade Možda koplje upereno u vazdušnu neku metuDruga im ruka ostavljena leži na SvetomKosovu U žitnicama nebeskim prebira zlatno Klasje I daleke puteve otvara Iz same dubine Okeana i vetrova severnih Za one koji će doćiOni iz vekova minulih zaboravljeni 3.one u vekovima minulim zaboravljene… One u vekovima minulim davno zaboravljeneMajstore drevne zidare dične reč i slovoU samu zoru dozvaćemo na Sveto KosovoGospode A carstvo tvoje ovde tuguje Stene Se uzvisile a koliko je rupa na nebesimaIstorija naša bolesti i groblja vekovi plačaPod zemljom i ledom na polovima ispod dračaIza zavese od vetra i svetlosti u glasovima Neke sam gradove pohodio bolesti odbolovaoI ko da sam deda svom dedi ovde stolovaoČovek divljine dalekih puteva iz druge ere Znajući da kraj je početak izvan te sfereVazda su preci na istoku čuvali ognjišteOni koji jedini su vični za moje namere 4.oni koji jedini su vični… Oni koji jedini su vični da naslute odjezdišeMi na let nesvikli prizemljismo puteve i izbeI u snu plovismo morima i nebesima PretakahuSe vode sa oblacima Porinusmo lađe za seobe Besmo li gosti ili domaćini sred oltaraDani kraćaju a noći izjedaju videloJesmo li spremni ako smo oni koji jesmo I deloNaše Nad Kosovom nebo se otvara Nema velikih i malih naroda kao ni smrtiSem prelaska u česticu i zlatne žitniceAko je obmana lepota ova u kljunu ptice Ognjene Putanjom sunca neobične putnike tiPovedi Odbravi gore razdvoj vode GospodeTi koji jedini znaš pravu meru 5.tek da naslute pravu meru… Tek da naslute pravu meru tačan ugao večni majstoriDedovi naši vešto su birali mesto dom da sagradeČetiri ugaona kamena spram zvezda s večeri mladePostavljahu čekajući izjutra male goste u toj gori - bube i mrave Ili na istom mestu u podne ko u toruZatvarali stado i posmatrali njihov miran sanO tome pisati pesmu u zavičaju Poći nežan u goru Čuvstvima podleći u visinama radostan Poezija je ljubav na svim jezicima! Stih upisanNa najvišem kamenu o koji se spotakoh u beskrajuSva energija kosmosa koja se ovde u ljubavi slila Ako se reči ne grle ne ljube – to ovde znaju -Nema lepote i pesme Privid i obmana nekog poetaOd izlaska do zalaska sunca tek pola je sveta 6.tačku izlaska i zalaska sunca… Tačku izlaska i zalaska sunca ponad gornjih livadaU zavičaju odredilo je ovo gusto more vodena plava Životinja koja u pretakanju guta samu sebe SpavaSelo moje na istoku ne poimajući suštinu i tajnu vode Dok izranjaju davno zaboravljeni gradovi kule u strojuI sveta brda Raste to zavetno drvo čineći široki lukU kom ispisah sva ova slova a otac moj golorukOd jutra do večeri skupljaše letinu Poeziju svoju Božanski sonet Pesma u kojoj i danas tihoPutujem nebesima Pokuljaće sav dim iz mene i magla-Teško breme O Bože, kakvo je ovo vreme Ako me ponovo rodiš zadoj me vedrim stihomKao što jesi na ovom kamenu od kog sazidah čardakSpram beskonačnosti u peni i svetlini zrak po zrak 7.beskonačnost u peni zrak po zrak… Beskonačnost u peni zrak po zrak na kamenju u visiniPesmim se ovde na istoku zrim i gnjijem u sonetimaZgušnjavam se i rasprskavam cvetam po vrletimaStare planine gde svaki hrast zavičajni u svetlini Neko će slovo biti Sa pisaljkom u ruci duž oblakaKrenuće ivicom neba u blagoj rečeniciNačiniće ključ za drevnu kapiju na sliciKroz koju odabrani samo daljinama stremeći ka Tim vratima od svetlosti čiste na horizontuMoćna dobiju krila sva od sunčeve toplineKo u njoj ne sagori u pticu se zaodene Tu Otvaraju se nebesa ikona i molitva ispod svođaOglasiće se teška zvona sazdana od te milineNjima će se samo kazati put i putovođa 8.njima će se samo kazati put i putovođa… Njima će se samo kazati put i putovođa ispod SveteGore I saznaše postoji mesto iz kog se putuje najlepšeA kapi ove tečnosti čine gustu masu u koju uranjahuKo u svetinju u nadi da će odavde sa kamena da uzlete Ako kroz ova vrata čisti prođemo na kojima će nasDočekati Nauci ako je verovati da zemlja je okruglaI šuplja Zapisano je negde Možda slovo il crtežZvuk u talasima Tajna u utrobi Rtnja tražeći spas Ili u dubokim riznicama Stare planine Ima li putaKa visini Vidim odavde tu svetlost koja me kao velikaProzračna riba u mirno podne avgustovsko guta Kamo je Dis krenuo misleći da ovaj plavi zrak ko rekaGrobnica je za pravednih Serba duše utopljene I kako će te naseobine kuće nebeske primiti ukućane 9.i kako će buduće naseobine te kuće… I kako će buduće naseobine te kuće nebeskeKo svetinje davno ostavljene za bolje daneZaboravljena ognjišta pod vodama ledom i stenamaOtvoriti tajna vrata za nove ukućane Toliko lica ili obrisa prolaznika litija sve većaNa današnji veliki praznik vaskresenja HristovogU crkvu Svetog Velikomučenika Georgija prodiruPrvi jutarnji zraci – velika radost proleća Uči strpljenju A hteo bih da vrisnem U okuLakoća koja me obuzima da uzletim Kao cvetUpijajući sav žar do izvora na istoku Željan blagih vesti na časnoj trpezi Ali svetOvaj na veliki logor sliči Izbe će se nebeske naseliti I nevesta čija će...ko u priči 10.nebeske naseliće se izbe… Nebeske naseliće se izbe i nevesta slučajnaTim temeljima svoje snove ostaviće kao zalogBuduće vatre na ognjištu praotaca od osmeha sazdanogU visokim rajskim šumama zasvetliće luna sjajna Neimari drevni otvrdlih ruku majstori silniRadovaće se gradnji a znoju svome mitsko znamenjePodariće Divlje vetrove savladaće i kosmičko kamenjeOd kog se ne vidi ni mali sunčev zrak umilni Toplina nežna nadolazi sa Lepenskog vira U svanućeDok hitamo ka izlazu guramo se i spotičemoSvega što smo voleli i čemu se radovali odričemo Se Paprat i bosiljak na pragu rodne kuće venućeU malim gutljajima kao u mulj niz urvine nestajemoBezdanim temeljima pohitaće neveste iz zavičaja 11.bezdanim će temeljima… Bezdanim će temeljima svoje devičanstvo neveste iz zavičaja dati Doći će taj trenutak svakakoSusret neodgodiv Biće kako je pisano OnakoKao na talasima Egejskog mora dok se mreste Duše naše i hitaju ka Svetoj gori Možda sesveDogodi ovde u tišini I mi ćemo samo nežno poćiKa istočnim šumama sunčevim sjajem zaodenuti Sa drevnim artistima i tesarima stare hrastove Celivaćemo Mudrošću dubokom u raskoši pesme uvlačićemo se u čarobne godove kao u praistorijuDoći će svakako taj trenutak ovde u rajskim vrtovima Toliko je ljubavi sa kojom se nešto mora činiti ImaU danu ovom previše tajni i lepe večnosti u namaJer će to moći samo oni iz vekova davnih neimari 12.jer samo će oni iz vekova nekih… Jer samo će oni iz vekova nekih čudesni neimariSpoznavši tajnu poezije pesnici minuli mladiSpustivši se u tišinu i dubinu zemlje GospodariNekih drugih rima vratiti se potom Tek iznenadi Me silazak njihov na čarobne livade Stare planinePrikazaše mi se leta ovog gospodnjeg kad nebo goriIspod Atosa a talasi morski radovaše se svakoj zoriKosti se rasprskavaju u hiljadu zraka i ponovo jedine Sa ovim predelima Uz opojnu muziku daljina tekuMisli I saznah šta je potrebno osim ove svetlosti Na horizontu Ah kakav je Božanski miru visinama A toliko je beskućnika i prosjaka u promašenom vekuNedovršene gradnje Čulima ogrubelim ispod ovog svodaKako će vetrove divlje potčiniti i prizvati Gospoda 13.vetrove divlje potčiniti… Vetrove divlje potčiniti i prizvatiu revnostiNovi zrak Podzemne reke svezati na izvorištuŠpilje i ponori što na svetlost iznose kostiPrah i pepeo minulih eona nasudnjem poprištu Neće oslepeti od naših pogleda u mirne gradoveI sela Niz oranice i šume tihe snoviđenjanisu I tu stati sred bruja letnjeg u stihu zrenjaDok ove galije carske poljima nebeskim plove Dan i noć u neiscrpnoj sreći sjediniše se Vasiona zri otvorila se kosmička vrataKao veliki vazdušni balon ili razigrana jata ptica selimo se u visine Svet nestaje laganoDogađaj koji ništa neće odgoditi u ovoj jariNi novi sunčev zrak ni sutrašnji varvari 14.novi sunčev zrak… Novi sunčev zrak ti sutrašnji varvari naStrmim obalama Dunava gasiće Konči segorePovest naša ka visinama Rtnja Povrh svetePiramide razabiram božanske zbore Začudo taj zov dobrodošlice moj je majčinji Faraonu sličan uživam gostoprimstvo tihStena Da sam SrbljaninLesandro VelikiTragom predaka imao bih svet ko u škrinji Nežni stih Slovo Znak jezika sorabskog ŽitijeNe ne palate carske i svu krasotu ove skitijeNa putu za postojbinu duša naša božanska Iz rajskog vrta Lire izgnana u lepoti savršenstvaNeće tvoriti tuđe jezike Rim i Grčku lažne plameneAko bih grad zidao dvore i kule kamene 15.magistrale Ako bih grad zidao dvore i kule kameneOvde bih drevne doveo majstoreOne u vekovima minulim zaboravljeneOne koji jedini su vični da moje namere Tek naslute I pravu meru Tačan ugaoIzlaska i zalaska sunca i meseca spramBeskonačnosti u peni, zrak po zrak, kamNa kamenu. Njima će se samo kazati ko I kako će buduće naseobine, te kućeNebeske naseliti. I nevesta čija ćeBezdanim temeljima svoje devičanstvo dati Jer samo će oni, iz vekova davnih neimariVetrove divlje moći potčiniti i prizvatiNovi sunčev zrak. Ti sutrašnji varvari.
|
