|
|
|
НЕИМАРИМА ДРЕВНИМ - СОНЕТНИ ВЕНАЦ  | Обрен Ристић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
НЕИМАРИМА ДРЕВНИМ(Сонетни венац) 1.ако бих град зидао… Ако бих град зидао дворе и куле каменеНесвакидашње насеобине на сунчевом блескуНе онакве какве се граде сред реке на пескуЈер вечност припада светлости Песак и стене Вода односи у неки други свет Књигу о томеСтаропланинску Поезију жића у саму зоруКапима росе тим мастилом светим на изворуСричу у минулим вековима остављени што доме Се кротки на фрескама мајстора сербскихОни које каткад у сну виђам јер време ово мнимНе иште обичне већ оне што погледом смерним Мисли броде пре давних киша зрак у стихЈер такви градови нове људе твореОвде бих древне довео мајсторе 2.овде бих древне довео мајсторе… Овде бих древне довео мајсторе Оне штоОсећају пулсирање подземних вода на ТресибабиУ мом завичају и гибање на малом прстуДесне руке Управо оне којом подупиру земљине Плоче И мапу на малим раскршћима подноСтаре планине као у средишту универзума где Бескрајна светлина у један je сунчев зрак сталаИли нит која сависина божанских паде Можда копље уперено у ваздушну неку метуДруга им рука остављена лежи на СветомКосову У житницама небеским пребира златно Класје И далеке путеве отвара Из саме дубине Океана и ветрова северних За оне који ће доћиОни из векова минулих заборављени 3.оне у вековима минулим заборављене… Оне у вековима минулим давно заборављенеМајсторе древне зидаре дичне реч и словоУ саму зору дозваћемо на Свето КосовоГосподе А царство твоје овде тугује Стене Се узвисиле а колико је рупа на небесимаИсторија наша болести и гробља векови плачаПод земљом и ледом на половима испод драчаИза завесе од ветра и светлости у гласовима Неке сам градове походио болести одболоваоИ ко да сам деда свом деди овде столоваоЧовек дивљине далеких путева из друге ере Знајући да крај је почетак изван те сфереВазда су преци на истоку чували огњиштеОни који једини су вични за моје намере 4.они који једини су вични… Они који једини су вични да наслуте одјездишеМи на лет несвикли приземљисмо путеве и избеИ у сну пловисмо морима и небесима ПретакахуСе воде са облацима Поринусмо лађе за сеобе Бесмо ли гости или домаћини сред олтараДани краћају а ноћи изједају виделоЈесмо ли спремни ако смо они који јесмо И делоНаше Над Косовом небо се отвара Нема великих и малих народа као ни смртиСем преласка у честицу и златне житницеАко је обмана лепота ова у кљуну птице Огњене Путањом сунца необичне путнике тиПоведи Одбрави горе раздвој воде ГосподеТи који једини знаш праву меру 5.тек да наслуте праву меру… Тек да наслуте праву меру тачан угао вечни мајсториДедови наши вешто су бирали место дом да саградеЧетири угаона камена спрам звезда с вечери младеПостављаху чекајући изјутра мале госте у тој гори - бубе и мраве Или на истом месту у подне ко у торуЗатварали стадо и посматрали њихов миран санО томе писати песму у завичају Поћи нежан у гору Чувствима подлећи у висинама радостан Поезија је љубав на свим језицима! Стих уписанНа највишем камену о који се спотакох у бескрајуСва енергија космоса која се овде у љубави слила Ако се речи не грле не љубе – то овде знају -Нема лепоте и песме Привид и обмана неког поетаОд изласка до заласка сунца тек пола је света 6.тачку изласка и заласка сунца… Тачку изласка и заласка сунца понад горњих ливадаУ завичају одредило је ово густо море водена плава Животиња која у претакању гута саму себе СпаваСело моје на истоку не поимајући суштину и тајну воде Док израњају давно заборављени градови куле у стројуИ света брда Расте то заветно дрво чинећи широки лукУ ком исписах сва ова слова а отац мој голорукОд јутра до вечери скупљаше летину Поезију своју Божански сонет Песма у којој и данас тихоПутујем небесима Покуљаће сав дим из мене и магла-Тешко бреме О Боже, какво је ово време Ако ме поново родиш задој ме ведрим стихомКао што јеси на овом камену од ког сазидах чардакСпрам бесконачности у пени и светлини зрак по зрак 7.бесконачност у пени зрак по зрак… Бесконачност у пени зрак по зрак на камењу у висиниПесмим се овде на истоку зрим и гњијем у сонетимаЗгушњавам се и распрскавам цветам по врлетимаСтаре планине где сваки храст завичајни у светлини Неко ће слово бити Са писаљком у руци дуж облакаКренуће ивицом неба у благој реченициНачиниће кључ за древну капију на слициКроз коју одабрани само даљинама стремећи ка Тим вратима од светлости чисте на хоризонтуМоћна добију крила сва од сунчеве топлинеКо у њој не сагори у птицу се заодене Ту Отварају се небеса икона и молитва испод свођаОгласиће се тешка звона саздана од те милинеЊима ће се само казати пут и путовођа 8.њима ће се само казати пут и путовођа… Њима ће се само казати пут и путовођа испод СветеГоре И сазнаше постоји место из ког се путује најлепшеА капи ове течности чине густу масу у коју урањахуКо у светињу у нади да ће одавде са камена да узлете Ако кроз ова врата чисти прођемо на којима ће насДочекати Науци ако је веровати да земља је округлаИ шупља Записано је негде Можда слово ил цртежЗвук у таласима Тајна у утроби Ртња тражећи спас Или у дубоким ризницама Старе планине Има ли путаКа висини Видим одавде ту светлост која ме као великаПрозрачна риба у мирно подне августовско гута Камо је Дис кренуо мислећи да овај плави зрак ко рекаГробница је за праведних Серба душе утопљене И како ће те насеобине куће небеске примити укућане 9.и како ће будуће насеобине те куће… И како ће будуће насеобине те куће небескеКо светиње давно остављене за боље данеЗаборављена огњишта под водама ледом и стенамаОтворити тајна врата за нове укућане Толико лица или обриса пролазника литија све већаНа данашњи велики празник васкресења ХристовогУ цркву Светог Великомученика Георгија продируПрви јутарњи зраци – велика радост пролећа Учи стрпљењу А хтео бих да вриснем У окуЛакоћа која ме обузима да узлетим Као цветУпијајући сав жар до извора на истоку Жељан благих вести на часној трпези Али светОвај на велики логор сличи Избе ће се небеске населити И невеста чија ће...ко у причи 10.небеске населиће се избе… Небеске населиће се избе и невеста случајнаТим темељима своје снове оставиће као залогБудуће ватре на огњишту праотаца од осмеха сазданогУ високим рајским шумама засветлиће луна сјајна Неимари древни отврдлих руку мајстори силниРадоваће се градњи а зноју своме митско знамењеПодариће Дивље ветрове савладаће и космичко камењеОд ког се не види ни мали сунчев зрак умилни Топлина нежна надолази са Лепенског вира У сванућеДок хитамо ка излазу гурамо се и спотичемоСвега што смо волели и чему се радовали одричемо Се Папрат и босиљак на прагу родне куће венућеУ малим гутљајима као у муљ низ урвине нестајемоБезданим темељима похитаће невесте из завичаја 11.безданим ће темељима… Безданим ће темељима своје девичанство невесте из завичаја дати Доћи ће тај тренутак свакакоСусрет неодгодив Биће како је писано ОнакоКао на таласима Егејског мора док се мресте Душе наше и хитају ка Светој гори Можда сесвеДогоди овде у тишини И ми ћемо само нежно поћиКа источним шумама сунчевим сјајем заоденути Са древним артистима и тесарима старе храстове Целиваћемо Мудрошћу дубоком у раскоши песме увлачићемо се у чаробне годове као у праисторијуДоћи ће свакако тај тренутак овде у рајским вртовима Толико је љубави са којом се нешто мора чинити ИмаУ дану овом превише тајни и лепе вечности у намаЈер ће то моћи само они из векова давних неимари 12.јер само ће они из векова неких… Јер само ће они из векова неких чудесни неимариСпознавши тајну поезије песници минули младиСпустивши се у тишину и дубину земље ГосподариНеких других рима вратити се потом Тек изненади Ме силазак њихов на чаробне ливаде Старе планинеПриказаше ми се лета овог господњег кад небо гориИспод Атоса а таласи морски радоваше се свакој зориКости се распрскавају у хиљаду зрака и поново једине Са овим пределима Уз опојну музику даљина текуМисли И сазнах шта је потребно осим ове светлости На хоризонту Ах какав је Божански миру висинама А толико је бескућника и просјака у промашеном векуНедовршене градње Чулима огрубелим испод овог сводаКако ће ветрове дивље потчинити и призвати Господа 13.ветрове дивље потчинити… Ветрове дивље потчинити и призватиу ревностиНови зрак Подземне реке свезати на извориштуШпиље и понори што на светлост износе костиПрах и пепео минулих еона насудњем попришту Неће ослепети од наших погледа у мирне градовеИ села Низ оранице и шуме тихе сновиђењанису И ту стати сред бруја летњег у стиху зрењаДок ове галије царске пољима небеским плове Дан и ноћ у неисцрпној срећи сјединише се Васиона зри отворила се космичка вратаКао велики ваздушни балон или разиграна јата птица селимо се у висине Свет нестаје лаганоДогађај који ништа неће одгодити у овој јариНи нови сунчев зрак ни сутрашњи варвари 14.нови сунчев зрак… Нови сунчев зрак ти сутрашњи варвари наСтрмим обалама Дунава гасиће Кончи сегореПовест наша ка висинама Ртња Поврх светеПирамиде разабирам божанске зборе Зачудо тај зов добродошлице мој је мајчињи Фараону сличан уживам гостопримство тихСтена Да сам СрбљанинЛесандро ВеликиТрагом предака имао бих свет ко у шкрињи Нежни стих Слово Знак језика сорабског ЖитијеНе не палате царске и сву красоту ове скитијеНа путу за постојбину душа наша божанска Из рајског врта Лире изгнана у лепоти савршенстваНеће творити туђе језике Рим и Грчку лажне пламенеАко бих град зидао дворе и куле камене 15.магистрале Ако бих град зидао дворе и куле каменеОвде бих древне довео мајстореОне у вековима минулим заборављенеОне који једини су вични да моје намере Тек наслуте И праву меру Тачан угаоИзласка и заласка сунца и месеца спрамБесконачности у пени, зрак по зрак, камНа камену. Њима ће се само казати ко И како ће будуће насеобине, те кућеНебеске населити. И невеста чија ћеБезданим темељима своје девичанство дати Јер само ће они, из векова давних неимариВетрове дивље моћи потчинити и призватиНови сунчев зрак. Ти сутрашњи варвари.
|
