|
|
|
 | Đoka Filipović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Drugi deo možete pročitati OVDE
KOBOJAGI- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,autor: Đoka Filipović
III deo
OD KROJAČA DO KOVAČA
5. Kako nam je Bora obećô,tako je sve iispalo…O'ma'sutridan javlja on na poštu da ja ibába, tog itog dana u tol'ko i tol'ko sati, budemo u Irigu.Majstor Vojkan nas čeka na dogovor.Kad je ono kazô za Vojkana da je težak čovek,ja mislijo to neka ljudina, kad ono…Idi u vraga, kaka ljudina! Maj-stor Vojkan čovečuljak. S jorganom iopankama ne može po metera preći a da na pravu 'oklicu zasedne ne bi mučenik dovatijo papuču na mašini. Bába, ko što je red, donô balon friške dudinjare,a majstoru se to zdravo dopalo. O'ma'on iznô frakliće, kobo-jagi da probadu, al' kak'a proba…Tuku jedan za drugim…Vojkan nako jeftičav čudo jedno kol'ko može popiti,a ovaj moj već kod trećeg počô da zapliće jezikom."Jel'ti rekaja majstor Bora ko sam išto sam?""Jeste majstor Vojkane,ne ustô odavde ako te lažem.Fali te moj šogor kô najrođenijeg."Kako koji fraklić istresu,sve je tu manje divana. Zažvalavile zagule pa lepo jedan drugom reč iz usta otimadu.Ja više nit'i'gledim nit'i'slušam. Ne znam šta ću od dosade pa zgrabijo makaze…Jebôi'on i makaze, velike ijake, prave šnajderske. 'Aj'baš dai'isprobam. Na astalu puno 'artije pa jednu po jednu… štric, štric…Ne da seku,neg'samo štrićkadu.Mislim se nešto…Vi'š ti kumrija šta znači dobar alat. One Danicine otupile, kad je štogod za skrojiti,ljucki se mučenica napati, a jel'koga s njima šiša - još gore…Da kogod prodje šorom,znaš šta bi kazô:"Ovdi nekog kolju. Upamti šta sam ti kazô…"Unô se ja tako u posô,pa kô pravi majstor. Usput kô da gledim mog majstora kako se zdravo obradovô:"Mito,sin te dečiji… Imaš ruku za šnajderaj."Kad 'oćeš očin…Skoči Vojkan najedared,al' kogod da si ga ključalom vodom polijo."Lele, majke ti ga nabijem, šta činiš?…Lele, iseče mi šnitovi…"Zgrabijo zagula neki drveni šablon pa na meneka…Mlati s njime preko astala,al' zdravo ovaj veliki pa ne može da me do'vati. Ka'smo ga par puti optrčali, ko litija oko crkve kad je jaka kiša u'vati, ufrštuljim ja di su vrata pa bež' na šor!E, na šoru već druga situacija….Nije zabadava u mom šoru po trotuara falilo,a najvolijem one trofrtaljke. Zgrabim jednu pa ga čekam…."Mamicu ti jebem, samo dođi. Zveknuću te u čelepenku pa makar žandarmi po meneka dolazili."Kô da je baš tako štogod majstor Vojkan inaslutijo. Nije kurva ni nos na kapidžiku promolijo,a mesto njega evo ti mog bábe. Prošô čerez meneka kô čerez turskog groblja.Zdravo se čovek uvredijo,pa ne može od muke očima da me gledi.'Ajd'sad u redu…Tak'a zaguljena situacija ispala pa da ga irazumeš, al' ne može on 'nako pijan inadrndan da se seti di je kola ostavijo. 'Oćel'levo, 'oćel'desno,pa naposletku sedne na klupu da dobro razmisli. Kad je itaj problem rešijo,sad ga tek gadne muke spopale. Očas je kobilu iodrešijo iular svezô,al' sa štranjkama se neda…Ne može dai'navuče na kolevče."Pusti,bábo,ja ću…"On samo ćuti…Pravi se da me ne premeti.Dobro…Kad je tako,ne premećujem ni ja njega….Debeli ga znoj oblijo.Dvaput išô da piša, dvaput sedô na klupu da se kol'ko povrati,al' dao Bog pa se nekako ita komendija svršila. 'Aj'sad da se popne na kola,al' kako će se popeti kad ne može da utrefi potegu. Mala, jebô je onaj ko je tak'u napravijo, pa kako zamane nogom,tako mu se izmakne. Tako par puti dok se nije dosetijo…Stavijo nogu na rudu, oslonijo se o kobilu pa cupnô jedared, cupnô drugi put ieto ga na koli'. Kad je osetijo da mu dupe na sicu, napipô kajase iteraj. Ostô ja,čedo,nasred šora,kô popišan. Bog te jebô, šta sad da radim? Tuđe selo, nit'koga znam nit'poznam, a od one zagule još opasnost nije prošla. Kad sve sabereš, kak'i ponos kak'a materina. Trči,Mito,za koli'dok si kadar sustići ga. Dobro je on iodmakô…Dušu sam moju ispustijo dok sam ga sustigô,pa na jedite jade uskočim preko šaraglja. Tu mi nekako inajsigurnije. Ako zagula zamane kandžijom,ne može me do'vatiti.Ćutali tako obojica dobri po sata. Njemu prvom dojadilo,al' ništa se još meneka ne obraća.Kobili divani…Nešto joj se,kobojagi,žali na sudbinu što mu tak'u ludu dodelila,a kako mu ova ništa ne odgovara,sad mu nema druge pa mora is meneka:"Mater ti jebem glupavu!Kad iščupam ovu levču,svu ću ti je o leđi polomiti.Pa bolje da te nemam neg'da me 'vako ždereš cela veka."Ja samo ćutim….Šta da mu kažem? Da sam zasrô, zasrô sam, a da sam i'teo tako da zaserem, ne bi umô.On posle još malko čantrô pa prestô. Ne vidim ja otpozadi,al' kazô bi da je zadremô. Na tak'om smo strogom o'stojanju i u avliju ušli,a ne može Danica dočekati ni kapiju ljucki da zatvori…"Šta se desilo, divani…""Ništa,ženo, šta će se desiti.Tvoj sin svršijo šnajderaj."Nije baš pametno tako ožderanog puno ga čačkati,al' krupna je stvar po sredi pa ne može ova da odole…Mora ona još koju…"Jel'Miloše, pa jel'neće da ga uzme?""Neće…""Pa što neće, jebô ga otac gejački?""Pametan čovek…Nije dužan da trpi budalu…Ja sam ga napravijo,ja ga moram itrpiti,a on ne mora ineće…" 6. Prošla jedna nedelja, prošla i druga, a u kući kô na parastosu…Nije tu, da kažeš, nekog velikog karambola nibilo,al' niko se s nikim u otvoren divan ne upušta. Ako se koja iprozbori,samo 'nako tijo il'što bi se kaz'lo "strogo službeno."Deda imajka se zdravo radujedu što snajine špeku-lacuje nisu prošle,al' di smedu to pred njom i pokasti. Kad ostanemo nasamo, deda likuje :"Jebô je šnajderaj! Nije to,čedo,za nas Srbe, ka'ti ja kažem.To je za Švabe iČivute. Mo'š misliti, jakog maj-stora. Celaveka drži iglu inaprstak kô neka seka persa."S bábom nit'sam koju prodivanijo nit'sam rad da štogod i pokušam. Te noći, ka'smo se iz Iriga vratili, malko je falilo da ne ode Bogu na ispovest…Dal'od jakog jeda il'od one dudinjare,fest se ispovraćô,pa sad od silni'obloga cela kuća na komovicu smrdi.Nije ni to, da kažeš,tol'ko strašno, kol'ko je strašno što ništa ne pije.Ni da okusi! Ono malo 'ladne vode s bunara što u usta metne, to mu je sve.Ne dešava se to njemu često,al' kad do tog dođe, begaj od njega. Nadrndan je imrzovoljan, samo čeka koga će nakaćuriti.I Danica se zdravo na meneka nasrdila,al' mati ko svaka mati...Jedno jutro,žali se komšinici:"Nije dete ništa krivo. 'Aj' ti meni kaži kak'i je to majstor kad drži šnitove po astalima.""Pa baš zacelo…""Znaš šta?Možda je ibolje što se tako svršilo. Nisam ja moje dete našla na šoru da ga dam tak'oj zaguli…A, samo dok mi dođe šogor Bora, znaš kako ću ga nakrpiti."Jedno jutro, bába dobro poranijo.Nije još čestito ni svanulo a kobila upregnuta u koli'. Sam otvorijo kapiju, sam je i zatvorijo, pa nit'sme kogod da ga pita di će nit'je on rad da se kome ispoveda. Nema ga do podne, nema ga od podne, pa 'aj'rekô brže-bolje sve da namirim ištalu počistim kad dođe pripit da ne čantra…Dobro se već iomrklo….."Ooo, di ćeš,ludo, jesi ćorava?!"Dere se na ćupriji da mu kogod otvori kapiju.Cugnô jeste, ito baš dobro, al' nešto mi,da kažeš,ilepo raspo-ložen."Idi sine ispregni kobilu i dobro je narani. Celi dan nit'je šta jela nit'vode pila, greota je od Boga"O,Mito, bog te materin, ovdese nešto krupno odigra-lo. Petnaj'st dana te ne gledi kogod Turčin u slaninu,a sad najedared…"idi sine". Kol'ko sam ja prvo vedro iz bunara izvukô u tol'ko već i satanak zakazan.Veliki astal u kujni je kô poručen za tak'e stvari,a protokol se već odavno zna. S jedne strane deda imajka, s druge baba imati a ja u pročelju -vodim zapisnik…..Kanda da je sada zdravo važan dnevni red kad je bába zaseo u pročelje….."Sedi,sine,da ti kažem di sam bijo…"Daleko je bába bijo od oni'što umedu slatko divaniti,al' sad ga nešto dobro pošlo pa se kô malko iuspalijo."Bijo sam danaske u Volji, kod majstor Vase Rajčevića. Rekô,majstor Vaso, tak'a itak'a stvar…Bil'ti primijo malog na zanat?…Kaže:- Miloše, malog ne znam,al' znam tebeka ideda Marka. Ništa mi više ne treba."Zastô malko, tek tol'ko da osmotri prisutne.Ćutidu ovi levo, ćutidu oni desno, znači prošlo je."Dok je sveta iveka,biće ikonja,a dok ima konja,mora biti ikovača. Jel'tako?"Tako je…Tako ti je,čedo,iotpočô moj kovački život. Više od po veka sam uz meh inakovanj provô,pa pravo da ti kažem nisam se nikad ni pokajô.Kad bi opet morô da biram,ne bi se mlogo premišljô.Jedared sam bijo iu novinama…Ovim našim "Srem-skim":"Deda,Mito,pišemo o starim zanatima. Jel'bi 'teo da kažeš koju o kovačkom zanatu?""Marim ja,deco.Šta me košta? Što me pitate išto umem kasti, kašću."'Ajd'o ovom, 'ajd'o onom,pa naposletku rekô,deco moja,sad da ija vas nešto priupitam. Lepo je to što ste se setili stari'zanata, dosta tog ste ivid'li ičuli, pa kašte vi meneka koji je zanat najpricizniji…Iznenadiloi'tak'o pitanje,dobro se, da kažeš, premišljadu…"Ja mislim da je metalostrugarski"…Kaže jedan…"Oni rade u stoti deo milimetra.""Nije…""Onda je alatničarski"…Kaže drugi…"Kad rade pricizne alateto se mora u mikronima poklapati.""Misliš na one što pravidu kalupe za sigračke?""Da...""Nije,čedo,ni to"Zagledali se oni u meneka, ne znadu deca šta bi više kaz'li pa 'ajd'rekô, dai'više ne mučim: "Najpricizniji je kovački zanat.""Kako,deda Mito, pobogu?"Lepo,deco…Lako ti je na mašini, da izvineš, pogoditi u brucu. Ovdi podesi ovo, tamo podesi ono, pri-tisni dugme iteraj. A vidi ti,čedo,ovde…Ište mušte-rija klamfu…Kazo bi kogod :"Jake ti mudrolije napraviti klamfu. Zagrej dobro gvoždje pa udri."'Oćeš očin….Ako ne utrefiš ka'ćeš ga iz vatre izvaditi,badava ćeš po nakovnju mlatiti.Ako ne umeš udaruti di treba ikol'ko treba ne'š ga majci klamfu isko-vati. O potkivanju da ti i ne divanim…Ako omaneš pot- kovicu,to ti je kogod da si čeljadetu pogrešnu cipelu nazuo. Dal' je ova za broj manja il'si mesto leve utrefijo na desnu, svejedno je.Ni u jednoj ni u drugoj neće se nao-dati. Znaš ti kol'ko puti tako dođedu mi ljudi iz drugi'sela. Neke znam,a za neke nit'''pomoz bog''nit ''dobar dan''."Majstor Mito, ako boga znaš, pomagaj…""'Oću,brate,al' 'ajd'prvo da čujem šta je po sredi.""Kobila mi 'ramlje u zadnju levu ito baš ljucki... Bojim se da nije karakušljiva." U redu…Ostavim ja sav posô pa odem. Moraš čoveku pomoći jerbo znam kako mu je. Da mu je Gospod kojim slučajom na san došôikazô mu: "Slušaj ti,domaćine…Ja nekog u tvojoj kući moram razboleti,a ti biraj koga ću. 'Oćeš koga od čeljadi, 'oćeš tebeka il'kobilu, od volje ti…"Ne bi se on mučenik minuta jednog premišljô. Za čeljad manje-više,a za njega, zna se…Šta će mu zdravlje brez kobile?"Izvedi je iz štale"…Izvede je. "Prošetaj je malko po avliji"… Prošeta je. "Otkad tako 'ramlje?"…Ima,kaže,više od dva mese-ca. "Ka'si je zadnji put u zadnje noge potkivo"... Isto tako.Vidim ja otkud vetar duva..."Slušaj,prijatelju,ako ova kobila ima karakuš onda sam ja patrija'k vaseljenski"Gledi čovek u meneka,prosto ne zna šta da kaže. Vidi da se ne zajebavam a opet sve kô da ne može da veruje."Fala ti,brate,do neba. Ako dâ bog pa je tako kô što kažeš, od čega onda 'ramlje?"Znam ja dobro od čega ona ramlje,al' neću da mu kažem. Ne volem da posle ispadne kako majstor Mita kumrija olajava svoje kolega,a mislim se 'ramljo bi iti zemljače da te opanak dva meseca žuljô.
Nastaviće se...
|
