POTOČIĆ U ŠUMICI

Često šetam kroz šumicu

Gde potočić teče,

Prijatno je šetati

Kad’ dolazi veče

Taj potočić kroz ravnicu

Previše vijuga,

Teče sasvim usporeno

K’o da traži druga.

Kada stigne do kamenja

Počne da žubori,

Nosi svoju priču

Al’ nikom je ne zbori.

Stigavši do reke

U koju se ulije,

Tu potpuno umukne

Kao da tu umire.

Otava, Septembar 2013

MOJE STAZE

Kad smo bili sasvim mali

Zadesi nas rat,

Otišli smo u zbjegove

Majka, dvije sestre,

Ja i stariji brat.

Od Grmeča, preko Like,

Do Centralne Bosne,

Pešačili kroz snegove,

Glad i zima,

Bili sz nam nesnosne.

Vrativši se u proleće

Bolesni smo bili svi,

Majka umre međ’ prvima,

Mi ostasmo bez ičega,

Stalno gladni k’o psi.

Ja je nisam zapamtio

Jer sam bio sasvim mali,

Idući kroz život dalje

Oseć’o sam neprestano

Da mi samo majka fali.

Kao dečak odrast’o sam

U kući kod strine,

Izgled’o sam dosta jadan,

Radio sam dosta mnogo,

Neprestano bio gladan.

Dolaskom u Novi Sad,

U tehničku školu,

Kod Marije i Nikole,

Oni su mi bili mili,

Oni su me uistinu

Prvi put nahranili.

Završetkom fakulteta,

Počeo sam raditi,

Pretežno sam radio

Kao glavni projektant,

Ali nikad u svom radu

Nisam bio zabušant.

Neko vreme proveo sam

Radeći u nauci,

Ubrzo sam doktorir’o,

Proputov’o dosta sveta,

Poslove sam sve voleo,

I nikad’ ih nisam bir’o.

Javno sam objavio

Projekte, romane i pesme,

Mnoge publikacije,

Stručne knjige i radove,

Putopise i patente,

Bez ijedne reklamacije.

Ratni vihor iz Srbije

Mnoge je oduv’o

Mi smo našli utočište

U Kanadi i nas je sačuv’o.

Vindzor, Maj 2010

PODELITE OVAJ TEKST NA: