O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


MAJSTORICA

Đoka Filipović
detalj slike: KRK Art dizajn


Treči deo možete pročitati OVDE


KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović


IV deo


MAJSTORICA



 7.

 
Nema ti danaske puno slučajeva da je radnja čuvenija od svog majstora,a sa majstor Vasom ti je baš tako nekako istajalo…Od svog oca, čuvenog majstor Save, nasledijo je iradnju izanat a,ovaj opet od svog, još čuvenijeg majstor Vase... Kazô bi kogod na to:
"Alaj'to zdravo lepo... Nek'im da Gospod da tako i  nastave."
'Oćeš, malo sutra…Nit'se tu štogod nastavilo nit'je tu puno lepog bilo…Zašto nije sa'ću ti 'oma'kasti…Vasa kovački zanat nikad nije volô.Nije on to nikom pričô, nit'se kadgoda kome požalijo, al' mi što smo njegov 'lebac jeli znali smo za tu tajnu s kojom je iu grob o'šo'.
Zdravo je on volô da rezbari po drvetu. Od kogamu je ta uncutarija došla, materina će ga znati, al' uživo je u njoj kô derište u sigračkama. Kad mu tako najedared nadođe,sve po radnji batali, nabije se u vajat isamo kucka u ona njegova dleta. Dok ne svrši šta je naumijo,ne prekida;a kad pokaže šta je uradijo,da ne veruješ da je ljucka ruka kadra tako štogod načiniti.
Nema jačeg sveca da kroz njegove ruke nije prošô niti crkve po Sremu kojoj njenog svetitelja nije darivô.
Jedne godine, baš nekako pred katolički Uskrs, došô mu Golubinački popa. Odnekud je on načuo za Vasino umeće pa je rad da mu ovaj izdelje Krista razapetog na krstu.
"Pametan ste čovek,velečasni,ibolje od meneka zna-te da se lik Kristov ne delje kô držalja za sikiru.Zak-tevan je to posô, al' u redu…Bože zdravlja, do Božića ću svršiti."
"Puno ti fala,majstor Vaso,a što se isplate tiče,ništa se ne sekiraj…Kol'ko zaišteš tol'ko ćeš i dobiti."
"O'ma'da se razumemo,velečasni…Ako ćete o novci-ma divaniti,trašte drugog majstora…."
Velik je to posô bijo. Patijo se Vasa s njime više od po godine.Jel'mu štogod od ruke krenulo, zajutra u vajat uđe, naveče iz njega izidje. Nit'ga ko sme štogod pripitati nit'na pendžer proviriti.Al' ni popa ni majstorica.Kad je bilo gotovo, iznô ga na avliju, a popa zanemijo…U celom Sremu nema čeljadeta da je kadro nadlajati ga,al' ne može sad da nađe prave reči da mu se zafali.
"Gospo'n Rajčeviću,da su blagoslovene vaše zlatne ruke."
Ono,čedo, baš zapravo…Ništa čovek nije slagô,al' kol'ko da je kazô da je danaske ponedeljak…Kad ga 'nako izdaleka glediš, bože me prosti, kogod da je živo čeljade. Samo čekaš ka'će prodivaniti.
Čuo sam ja posle od golubinački'Šokaca da nije to u njinoj crkvi ni božićnu misu dočekalo. Naišô jedareda Đakovički biskup, zdravo mu se dopalo, a jače je selo od svatova…I dan danaske se Šokci u Đakovačkoj katedrali dive Vasinoj majstoriji a dal'kogod i pomisli da su to srpske ruke načinile. Ej,mo'š misliti, ito još kovačke.
Kad je Gospod čeljadetu samo jedan život odredijo, dobro ga je zajebô, al' za ljubav ne mo'š kasti ništa lošo.Jedna ode,druga dođe,pa dok to malo života ne sjebeš nakupi se toga poprilično…..
E,takav ti slučaj i kod Vase bijo.Kad mu rezbarija dojadi on se okrene njegovoj Bosiljki….Zdravo je on nju volô,al' kako bi ti kazôNit'je on nju kadgoda pred svetom zagrlijo nit', nedô ti bog,poljubijo, kô što danaske voledu da se uspale, al' jebeš ga...Ljubav ikijavicu ne mo'š sakriti…
Daleko od tog'da je bijo šušljiv, samo eto, umô je,čedo, baš zdravo da se nasrdi…Kô besna kera…Kad počne da skida sve svece ivelikomučenike, ko ga ne zna, kazô bi:
"Nisu ovog antikrista Rajčevići krstili.Ne može kr-šteno čeljade tol'ka zagula biti….."
Dal'može il'ne može, nije to sad tol'ko ni važno, važno je da je njemu Bosiljka pronašla leka. Kad mu 'nako prefrigana namigne il'se štogod nasmeje, očas ga umiri…Al' kogod odojče na materinoj sisi.
Da je umela je lepo da se smeje, umela je, a da je bila zdravo lepa,ito niko ne može poreći. Sad u ovim godinama još nema muškarca da se za njom neće osvrnuti,a u svoje doba bilo je tu svašta…Mlogi su momci za njom ludovali a bilo je ioni'što se zbog nje nisu nikad ni oženili…..
Vasa je u Dobrincimaimô nešto familije, s materine strane… Nije on tamo puno ni zalazijo,al' utrefilo se nekako pa mu te godine umre neka tetka…Vozi on mater na sa'ranu al' samo što su u dobrinački atar ušli,puče štranka na dešnjaku…Šta će sad drugo neg'da uđe u prvu avliju…
"Pomoz'bog,domaćine''... Tak'a itak'a stvar...''Ako bi mi dali malko kudelje da ne okasnim na sa'ranu."
"'Oću,dijete, što ti ne bi dâ. Bosiljka,'ćeri, donesi zerukudelje za ovog lijepog momka."
Kad je Vasa ugledô Bosiljku jebô sad ištranku itetku. Ne može dočekati da je u raku spustidu,pa još 'nako za sandukom pita teču:
"Tečo...''U toj itoj kući...''Vidijo sam jednu mnogo lepu curicu, jel'znaš čija je?"
"Ne umem ti,čedo,pravo kasti čija je ka'se u tom šoru mlogo sveta o'skora uselilo.Kako si mi opisô,sve držim da je to onog Steve Ličana, mlađa…I ona starija mu je zdravo lepa,al' je proletos odbegla u Kraljevce."
Eto ti vidiš čuda…Kazô bi kogod:
"Bože mili, kak'e slučajnosti…"
Vraga je to slučajno…Slučajno ni reduši ne ispadne tanjir iz ruku…Il'je kogod uštinô za guzicu il'nije oprala ruke kad je slagala pečenje na pradlu…Tako važne stvari su ti, brajko moj, bogom dane isvakom su čeljadetu negdi gore zapisane još dok je ovaj u materinom stomaku bijo.
Pazi ti sad…Vasa lep momak, ona lepa devojka…Da kažeš, fala bogu nekai',nek'su se sreli…
Jeste da njemu ovi njegovi nisu već odredili partiju za ženidbu…Miraž'ika iz Temerina, sama u oca imate-re…Kad bi ti kazô da je bila bogata, kô da ti ništa nisam ni kazô. Njeni uz nju dajedu sto jutara zemlje, salaš na Čeneju ikuću u Novom Sadu…Uz sve to pride, lepa Bačkulja kogod one lutke iz izloga. Ka'su o'šli na viđenje,pristo Vasa iz prve a idevojka, da kažeš, nema ništa protiv.
Sve je to sad u redu ipo božjoj volji…Para na paru ide pa neće prijatelji još ništa da požurujedu. Radi su Bačvani još vinograde da oberu a Rajčevići novu kuću da pokriju…Bože zdravlja, tamo s jeseni eto ti svatova.
'Oćeš vraga dočekati svatove…I gvožđe se spaja dok je vruće,a za momka idevojku da ine divanimo…
Kad je Vasa ugledô Bosiljku,poludijo za njom,al' kogod da ga je ova sučim omađijala…Ne mo'š ti,čedo,u Sre-mu tak'e stvari sakriti pa očas je to do njegovi' došlo.  Nije impravo, al' prefrigani su Rajčevići.Da se bruka ne širi daleko, neće o njojmlogo ni da divane…Računadu daleko je do jeseni, daće bog, ita će ga ludorija proći….
Kak'i proći…Na gadan se trn nji'ov sin nabô, neće ta rana još dugo zarasti…
Sve ovaj po kući zabatalijo. Nit'štogod ocu u radnji pomaže,nit'se sapajtašima viđa akad ga kogod traži….
''Di je Vasa?''
U DobrincimaDal'je vidi il'ne vidi, nije to gre-da, vole samoda je blizu nje.
Ka'su Rajčevići vid'li dokle je to došlo 'oće lepo da pomredu od muke…Tol'ki miraz još ni jedna u Volju nije donela,a čerez koga ga ova zagula neće, čerez tamo neke ličke upišulje. S kuferom su njeni u Srem došli,pa islepac vidi šta tu možeš očekivati.
"Vaso,srećo materina, daj bože da ti ta dođoškinja s dvoje gaća u kuću udje."
Isto drži iSava…Nije njemu tol'ko ni do miraza kol'ko do obraza,al' zato deda Vasa nikog ne brenduje:
"Samo ti nju, čedo,dovedi. Jebeš im mater injima imirazu. Ka'sam volô,nisam imo, sad kad imam,ne mogu da volem,pa koju će mi materinu."
Tako,bogami,ibilo…O svetom Iliji je dovô,a na Malu Gospojinu venčanje…Otac imati, kô svaki roditelji, očas preko svega prešli,pa napravili svatove za pamće-nje. Što je fijakera idobri'konja u to doba u Sremu bilo,u svatove je zvato,a na venčanju tri pope iinđijski prota….
Mladenci iz crkve pravo u novu kuću, ito znaš kak'u…Od najveće švapske iveća ilepša. Sa šora šest pendžera iamfort,a iz avlije veliki gonak. Tol'ko je velik da se dečurlija može komotno vije po njemu sigrati.
Nisam ja nikad brojô kol'ko tačno sobetina ima,al' malo se koji manastir fruškogorski s tol'kim konakom mogô pofaliti. Biće da je matori Rajčević računô:kad počnedu da pristižu unuci,sve će se to,fala Bogu,popuniti, al vraga…Neće to biti onom kom je namenjeno,negoonom kom je suđeno… Prošla jedna godina, prošla i druga a Bosiljka ne možeda zatrudni. Di je sve nisu vodali išta sve nisu probali, al badava…Vreme prolazi,a poroda nema…Rajčevići držidu da je do nje, njeni opet da je do njega, ačiji je greh bijo, nije to sad ni važno. Vasi se o glavu obijo,ni krivom ni dužnom.
Brak brez dece kô supa brez rezanaca pa kazô bi kogod da se tu iljubav ljucki o'ladila, al' nije…Brez po reči bi Vasa sav kapital dao da dečiji plač u kući začuje,al' da s nekom drugom sreću oproba, ine pomišlja…
Da je iBosiljki puno do Vase stalo, o tom nema divana, al' prefrigana Ličanka pa nikad to mlogo ne pokazuje…Samo tol'ko kol'ko treba da je ne otera idrugu ne dovede…Kako bi ti kazô, umela je da ga veže za sebe kogod one gospoje kad vodidu kera na povo'cu….Malko zategni, malko popusti, pa teraj di 'oćeš…
 
 

 8.

 
Da je kogod pokušô pobrojati kol'ko je šegrta ikalfi kroz Rajčevića kuću prošlo, teško da bi ido polak došô, a ja sam i' tudekana dvojicu zatekôSimu i Milisava…Obojica za kalfe položili,pa nema tog čuda što ga nisu kadri iskovati.
Iste su oni godine kod Vase idošli,al' je ovaj Sima bijo nešto mlađi…Simeun Mileusnić, naš Srbin iz Slavonije…Znao sam kadgoda ikako mu se selo zvalo, al' šta vredi kad nisam više kadar ni preče stvari upamtiti.
Nisam upamtijo ni kolkoi'je u oca imatere bilo,al' kako ću, naopako, i upamtiti…Kô da ga sad gledim kad poč-ne da nabraja…
"Milan, Miloš, Kosara, Radule, Saveta…Ondak dođem ja,pa Milica iĐurđica…"
Nije to još ni blizukraja,neg'mučenik izgubijo vazdu-ka…
"Đuro, Jovo, Angelina, mali Đorđe imalena Krista."
Kaže mu jedared Vasa:
"Simo,čedo…Ako se ovi tvoji ne okanedu ćorava posla,teško da će još koje srpsko ime pronaći."
S jeseni su Mileusnići dolazili u Srem da beredu kuruze pa eto, dao Bog, potrefilo se da jedne godine zakucadu ina Vasina vrata. Ovom se Sima o'ma'dopô. Zdravo vredan iposlušan deran, gre'ota bi bilo ne izbavi ti ga iz bede…Ostavijo ga Vasa kod sebe inije se pokajô. Svako parče 'leba što je ovaj kod njega pojô, pošteno je odradijo.
Pošteno je on, da kažeš, i zanat ispekôOno već potdkraj, važijo je za boljeg majstora iod samog Vase. Osetili to seljaci,pa kako koji nekim važnim poslom navrati sve glede da utrefe kad je Sima slobodan da im on to odradi.
Vasa nije bijo od oni'uspaljeni'što preterano do sebe držidu,pa mu to nije puno ni smetalo. Čak šta više, kô da mu je u jednu ruku tako štogod i godilo…Ja sve držim da je on planirô da ga jednog dana iza naslednika usvoji, al'eto…Čudni su putevi Gospodnji…Moj ti Sima natre-fijo na sporedan,pa ga nije daleko ni odvô
I ja sam ga puno zavolô,a puno je on meneka ipomogôU to doba, da kalfa išopa šegrta, kô dobar dan…Kak'i da se žališ…Nemaš kome. Ako se požališ majstoru,i od njega ćeš fasovati…Nikad Sima na meneka nije ni rukupodigô, a da me spasi kad štogod zabrljam -u cugu.
Nisam ti ja u Vasinoj kući upamtijo čestito ni kako se vrata na klozetu zatvaradu,a već sam dobro zasrôŠorom idu svatovi, a brati'jebôisvatove, dal'su veći dal'bogatiji…Nisu još svi ni iz crkve izišli,a mladenci na po šora.
Izišô svet da vidi mladu,pa kako ne bi imi izišli… Lepa je ova i jedra, rumene joj se obrazi ispod šlajera kô dve jabuke….Ni za mladoženju ne mo'š kasti da je ružan,samo zdravo snizak. Jesu mu visoke čizme nazuli i veliki šešir na glavu natakarili, al' badava…Opet ova za po glave višlja…..
Al'ajd'sad, mani ga u materinu…Nije to, da kažeš, ni neka greda. Nekim da bog da se lepo slažedu ilepu dečicu izrode,a sa'su prošli šorom pod ruku,pa ko zna kad će ponovo.
Ispred mladenaca ide kum….Malo natraške,malo zapravo. Lola neka veliki, ume bećarski da se keri. Kako premeti da ga kogod gledi,tako Ciganima stodinarku na čelo zalepi…Rešijo čovek da se pokaže,pa mu neće niko ni zameriti,a dečurlija obaška…
"Kec kume"….Pa…."Kec kume"
Ne treba ovom mlogo…Ruku u džep,pa baca.Sunce ti žarko,padadu banke kô kiša…Kad je došô čelo nas ividijo onu bedeviju od majstorice,tek se ondak pomamijo…Kol'ko novaca u šaku zagrabi,tol'ko o'ma'ipobaca al' di će uncut baciti neg'ovoj pod noge. Kad je dečurlija nagrnula,jedva se žena odbranila da je ne srušidu.
Ajd'dobro…Di ćeš se ljucki našaliti ako nećešu svatovima pa se Bosilka puno i ne srdi, al' drugo je nešto nju pogodilo…
"Iju,Mito, bog ubijo itebe ionog ko te dovô."
Jebeš mu mater,čedo…Ka'sam vidijo kako banke lete bacijo se ija pa samo razgrćem onu dečurliju oko sebe…Kako ne bi, bog ga materin.Za jednu banku dobiješ tri karamele, za deset trideset, pa ti sad vidi 'oćeš li se celi dan sladiti ili nećeš…..
Posramila me majstorica, pred tol'kim svetom, pa lepo u zemlju da propadnem…Da je i Vasa tudekana, sve bi to puno lakše prošlo. Šopijo bi me par putaistvaruredu, a 'vako što ja više crvenim, ona sve bešnja. Ne zna više ni šta bi grđe kazala,al' očas se Sima dosetijo:
"Ne greš'te dušu majstorice. Ta nije se on bacijo po novce,neg'da vas zaštiti od ove dečurlije.Da vas ne sru-še."
 





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"