детаљ слике: КРК Арт дизајн

Тречи део можете прочитати ОВДЕ

КОБОЈАГИ

- роман на сремачком дијалекту, доносимо у наставцима,

аутор: Ђока Филиповић

IV deo

МАЈСТОРИЦА

 7.

Нема ти данаске пуно случајева да је радња чувенија од свог мајстора,а са мајстор Васом ти је баш тако некако истајало…Од свог оца, чувеног мајстор Саве, наследијо је ирадњу изанат а,овај опет од свог, још чувенијег мајстор Васе... Казô би когод на то:

"Алај'то здраво лепо... Нек'им да Господ да тако и  наставе."

'Оћеш, мало сутра…Нит'се ту штогод наставило нит'је ту пуно лепог било…Зашто није са'ћу ти 'ома'касти…Васа ковачки занат никад није волô.Није он то ником причô, нит'се кадгода коме пожалијо, ал' ми што смо његов 'лебац јели знали смо за ту тајну с којом је иу гроб о'шо'.

Здраво је он волô да резбари по дрвету. Од когаму је та унцутарија дошла, материна ће га знати, ал' уживо је у њој кô дериште у сиграчкама. Кад му тако наједаред надође,све по радњи батали, набије се у вајат исамо куцка у она његова длета. Док не сврши шта је наумијо,не прекида;а кад покаже шта је урадијо,да не верујеш да је љуцка рука кадра тако штогод начинити.

Нема јачег свеца да кроз његове руке није прошô нити цркве по Срему којој њеног светитеља није даривô.

Једне године, баш некако пред католички Ускрс, дошô му Голубиначки попа. Однекуд је он начуо за Васино умеће па је рад да му овај издеље Криста разапетог на крсту.

"Паметан сте човек,велечасни,ибоље од менека зна-те да се лик Кристов не деље кô држаља за сикиру.Зак-теван је то посô, ал' у реду…Боже здравља, до Божића ћу свршити."

"Пуно ти фала,мајстор Васо,а што се исплате тиче,ништа се не секирај…Кол'ко заиштеш тол'ко ћеш и добити."

"О'ма'да се разумемо,велечасни…Ако ћете о новци-ма диванити,траште другог мајстора…."

Велик је то посô бијо. Патијо се Васа с њиме више од по године.Јел'му штогод од руке кренуло, зајутра у вајат уђе, навече из њега изидје. Нит'га ко сме штогод припитати нит'на пенџер провирити.Ал' ни попа ни мајсторица.Кад је било готово, изнô га на авлију, а попа занемијо…У целом Срему нема чељадета да је кадро надлајати га,ал' не може сад да нађе праве речи да му се зафали.

"Госпо'н Рајчевићу,да су благословене ваше златне руке."

Оно,чедо, баш заправо…Ништа човек није слагô,ал' кол'ко да је казô да је данаске понедељак…Кад га 'нако издалека гледиш, боже ме прости, когод да је живо чељаде. Само чекаш ка'ће продиванити.

Чуо сам ја после од голубиначки'Шокаца да није то у њиној цркви ни божићну мису дочекало. Наишô једареда Ђаковички бискуп, здраво му се допало, а јаче је село од сватова…И дан данаске се Шокци у Ђаковачкој катедрали диве Васиној мајсторији а дал'когод и помисли да су то српске руке начиниле. Еј,мо'ш мислити, ито још ковачке.

Кад је Господ чељадету само један живот одредијо, добро га је зајебô, ал' за љубав не мо'ш касти ништа лошо.Једна оде,друга дође,па док то мало живота не сјебеш накупи се тога поприлично…..

Е,такав ти случај и код Васе бијо.Кад му резбарија дојади он се окрене његовој Босиљки….Здраво је он њу волô,ал' како би ти казô…Нит'је он њу кадгода пред светом загрлијо нит', недô ти бог,пољубијо, кô што данаске воледу да се успале, ал' јебеш га...Љубав икијавицу не мо'ш сакрити…

Далеко од тог'да је бијо шушљив, само ето, умô је,чедо, баш здраво да се насрди…Кô бесна кера…Кад почне да скида све свеце ивеликомученике, ко га не зна, казô би:

"Нису овог антикриста Рајчевићи крстили.Не може кр-штено чељаде тол'ка загула бити….."

Дал'може ил'не може, није то сад тол'ко ни важно, важно је да је њему Босиљка пронашла лека. Кад му 'нако префригана намигне ил'се штогод насмеје, очас га умири…Ал' когод одојче на материној сиси.

Да је умела је лепо да се смеје, умела је, а да је била здраво лепа,ито нико не може порећи. Сад у овим годинама још нема мушкарца да се за њом неће осврнути,а у своје доба било је ту свашта…Млоги су момци за њом лудовали а било је иони'што се због ње нису никад ни оженили…..

Васа је у Добринцимаимô нешто фамилије, с материне стране… Није он тамо пуно ни залазијо,ал' утрефило се некако па му те године умре нека тетка…Вози он матер на са'рану ал' само што су у добриначки атар ушли,пуче штранка на дешњаку…Шта ће сад друго нег'да уђе у прву авлију…

"Помоз'бог,домаћине''... Так'а итак'а ствар...''Ако би ми дали малко кудеље да не окасним на са'рану."

"'Оћу,дијете, што ти не би дâ. Босиљка,'ћери, донеси зерукудеље за овог лијепог момка."

Кад је Васа угледô Босиљку јебô сад иштранку итетку. Не може дочекати да је у раку спустиду,па још 'нако за сандуком пита течу:

"Течо...''…У тој итој кући...''Видијо сам једну много лепу цурицу, јел'знаш чија је?"

"Не умем ти,чедо,право касти чија је ка'се у том шору млого света о'скора уселило.Како си ми описô,све држим да је то оног Стеве Личана, млађа…И она старија му је здраво лепа,ал' је пролетос одбегла у Краљевце."

Ето ти видиш чуда…Казô би когод:

"Боже мили, как'е случајности…"

Врага је то случајно…Случајно ни редуши не испадне тањир из руку…Ил'је когод уштинô за гузицу ил'није опрала руке кад је слагала печење на прадлу…Тако важне ствари су ти, брајко мој, богом дане исваком су чељадету негди горе записане још док је овај у материном стомаку бијо.

Пази ти сад…Васа леп момак, она лепа девојка…Да кажеш, фала богу некаи',нек'су се срели…

Јесте да њему ови његови нису већ одредили партију за женидбу…Мираж'ика из Темерина, сама у оца имате-ре…Кад би ти казô да је била богата, кô да ти ништа нисам ни казô. Њени уз њу даједу сто јутара земље, салаш на Ченеју икућу у Новом Саду…Уз све то приде, лепа Бачкуља когод оне лутке из излога. Ка'су о'шли на виђење,присто Васа из прве а идевојка, да кажеш, нема ништа против.

Све је то сад у реду ипо божјој вољи…Пара на пару иде па неће пријатељи још ништа да пожуруједу. Ради су Бачвани још винограде да оберу а Рајчевићи нову кућу да покрију…Боже здравља, тамо с јесени ето ти сватова.

'Оћеш врага дочекати сватове…И гвожђе се спаја док је вруће,а за момка идевојку да ине диванимо…

Кад је Васа угледô Босиљку,полудијо за њом,ал' когод да га је ова сучим омађијала…Не мо'ш ти,чедо,у Сре-му так'е ствари сакрити па очас је то до његови' дошло.  Није имправо, ал' префригани су Рајчевићи.Да се брука не шири далеко, неће о њојмлого ни да диване…Рачунаду далеко је до јесени, даће бог, ита ће га лудорија проћи….

Как'и проћи…На гадан се трн њи'ов син набô, неће та рана још дуго зарасти…

Све овај по кући забаталијо. Нит'штогод оцу у радњи помаже,нит'се сапајташима виђа акад га когод тражи….

''Ди је Васа?''

У Добринцима…Дал'је види ил'не види, није то гре-да, воле самода је близу ње.

Ка'су Рајчевићи вид'ли докле је то дошло 'оће лепо да помреду од муке…Тол'ки мираз још ни једна у Вољу није донела,а через кога га ова загула неће, через тамо неке личке упишуље. С куфером су њени у Срем дошли,па ислепац види шта ту можеш очекивати.

"Васо,срећо материна, дај боже да ти та дођошкиња с двоје гаћа у кућу удје."

Исто држи иСава…Није њему тол'ко ни до мираза кол'ко до образа,ал' зато деда Васа никог не брендује:

"Само ти њу, чедо,доведи. Јебеш им матер ињима имиразу. Ка'сам волô,нисам имо, сад кад имам,не могу да волем,па коју ће ми материну."

Тако,богами,ибило…О светом Илији је довô,а на Малу Госпојину венчање…Отац имати, кô сваки родитељи, очас преко свега прешли,па направили сватове за памће-ње. Што је фијакера идобри'коња у то доба у Срему било,у сватове је звато,а на венчању три попе иинђијски прота….

Младенци из цркве право у нову кућу, ито знаш как'у…Од највеће швапске ивећа илепша. Са шора шест пенџера иамфорт,а из авлије велики гонак. Тол'ко је велик да се дечурлија може комотно вије по њему сиграти.

Нисам ја никад бројô кол'ко тачно собетина има,ал' мало се који манастир фрушкогорски с тол'ким конаком могô пофалити. Биће да је матори Рајчевић рачунô:кад почнеду да пристижу унуци,све ће се то,фала Богу,попунити, ал врага…Неће то бити оном ком је намењено,негооном ком је суђено… Прошла једна година, прошла и друга а Босиљка не можеда затрудни. Ди је све нису водали ишта све нису пробали, ал бадава…Време пролази,а порода нема…Рајчевићи држиду да је до ње, њени опет да је до њега, ачији је грех бијо, није то сад ни важно. Васи се о главу обијо,ни кривом ни дужном.

Брак брез деце кô супа брез резанаца па казô би когод да се ту иљубав љуцки о'ладила, ал' није…Брез по речи би Васа сав капитал дао да дечији плач у кући зачује,ал' да с неком другом срећу опроба, ине помишља…

Да је иБосиљки пуно до Васе стало, о том нема дивана, ал' префригана Личанка па никад то млого не показује…Само тол'ко кол'ко треба да је не отера идругу не доведе…Како би ти казô, умела је да га веже за себе когод оне госпоје кад водиду кера на пово'цу….Малко затегни, малко попусти, па терај ди 'оћеш…

 8.

Да је когод покушô побројати кол'ко је шегрта икалфи кроз Рајчевића кућу прошло, тешко да би идо полак дошô, а ја сам и' тудекана двојицу затекô…Симу и Милисава…Обојица за калфе положили,па нема тог чуда што га нису кадри исковати.

Исте су они године код Васе идошли,ал' је овај Сима бијо нешто млађи…Симеун Милеуснић, наш Србин из Славоније…Знао сам кадгода икако му се село звало, ал' шта вреди кад нисам више кадар ни прече ствари упамтити.

Нисам упамтијо ни колкои'је у оца иматере било,ал' како ћу, наопако, и упамтити…Кô да га сад гледим кад поч-не да набраја…

"Милан, Милош, Косара, Радуле, Савета…Ондак дођем ја,па Милица иЂурђица…"

Није то још ни близукраја,нег'мученик изгубијо вазду-ка…

"Ђуро, Јово, Ангелина, мали Ђорђе ималена Криста."

Каже му једаред Васа:

"Симо,чедо…Ако се ови твоји не оканеду ћорава посла,тешко да ће још које српско име пронаћи."

С јесени су Милеуснићи долазили у Срем да береду курузе па ето, дао Бог, потрефило се да једне године закуцаду ина Васина врата. Овом се Сима о'ма'допô. Здраво вредан ипослушан деран, гре'ота би било не избави ти га из беде…Оставијо га Васа код себе иније се покајô. Свако парче 'леба што је овај код њега појô, поштено је одрадијо.

Поштено је он, да кажеш, и занат испекô…Оно већ потдкрај, важијо је за бољег мајстора иод самог Васе. Осетили то сељаци,па како који неким важним послом наврати све гледе да утрефе кад је Сима слободан да им он то одради.

Васа није бијо од они'успаљени'што претерано до себе држиду,па му то није пуно ни сметало. Чак шта више, кô да му је у једну руку тако штогод и годило…Ја све држим да је он планирô да га једног дана иза наследника усвоји, ал'ето…Чудни су путеви Господњи…Мој ти Сима натре-фијо на споредан,па га није далеко ни одвô…

И ја сам га пуно заволô,а пуно је он менека ипомогô…У то доба, да калфа ишопа шегрта, кô добар дан…Как'и да се жалиш…Немаш коме. Ако се пожалиш мајстору,и од њега ћеш фасовати…Никад Сима на менека није ни рукуподигô, а да ме спаси кад штогод забрљам -у цугу.

Нисам ти ја у Васиној кући упамтијо честито ни како се врата на клозету затвараду,а већ сам добро засрô…Шором иду сватови, а брати'јебôисватове, дал'су већи дал'богатији…Нису још сви ни из цркве изишли,а младенци на по шора.

Изишô свет да види младу,па како не би ими изишли… Лепа је ова и једра, румене јој се образи испод шлајера кô две јабуке….Ни за младожењу не мо'ш касти да је ружан,само здраво снизак. Јесу му високе чизме назули и велики шешир на главу натакарили, ал' бадава…Опет ова за по главе вишља…..

Ал'ајд'сад, мани га у материну…Није то, да кажеш, ни нека греда. Неким да бог да се лепо слажеду илепу дечицу изроде,а са'су прошли шором под руку,па ко зна кад ће поново.

Испред младенаца иде кум….Мало натрашке,мало заправо. Лола нека велики, уме бећарски да се кери. Како премети да га когод гледи,тако Циганима стодинарку на чело залепи…Решијо човек да се покаже,па му неће нико ни замерити,а дечурлија обашка…

"Кец куме"….Па…."Кец куме"

Не треба овом млого…Руку у џеп,па баца.Сунце ти жарко,пададу банке кô киша…Кад је дошô чело нас ивидијо ону бедевију од мајсторице,тек се ондак помамијо…Кол'ко новаца у шаку заграби,тол'ко о'ма'ипобаца ал' ди ће унцут бацити нег'овој под ноге. Кад је дечурлија нагрнула,једва се жена одбранила да је не срушиду.

Ајд'добро…Ди ћеш се љуцки нашалити ако нећешу сватовима па се Босилка пуно и не срди, ал' друго је нешто њу погодило…

"Ију,Мито, бог убијо итебе ионог ко те довô."

Јебеш му матер,чедо…Ка'сам видијо како банке лете бацијо се ија па само разгрћем ону дечурлију око себе…Како не би, бог га материн.За једну банку добијеш три карамеле, за десет тридесет, па ти сад види 'оћеш ли се цели дан сладити или нећеш…..

Посрамила ме мајсторица, пред тол'ким светом, па лепо у земљу да пропаднем…Да је и Васа тудекана, све би то пуно лакше прошло. Шопијо би ме пар путаистваруреду, а 'вако што ја више црвеним, она све бешња. Не зна више ни шта би грђе казала,ал' очас се Сима досетијо:

"Не греш'те душу мајсторице. Та није се он бацијо по новце,нег'да вас заштити од ове дечурлије.Да вас не сру-ше."

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: