 | Obren Ristić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
PRED POLAZAK
Već stotinu godina osećam na plećima
svu muku pradedovsku.
Nama, na bunjištu u ovom delu Balkana
godine tiho prolaze i brzo starimo.
Čitav vek i više
moj deda na koprivi kraj plota.
I evo sada pred polazak
sa požutele hartije precrtava međe.
Umesto oporuke
usmeno predanje bar za dve knjige.
Ispod praga
sa zmijom se dugo oprašta
i moli je da kuću pričuva.
Sinovi vekovima služe gospodara,
što sagrade biva porušeno.
Velika im žrtva namenjena
svi unuci već su uzidani.
PROSLAVA DANA OPŠTINE
Na železničkoj stanici u Nišu
(ili Astapovu, vrag bi ga znao!)
neke kurve uporno se kače i ljube
dedino ordenje.
(grof Tolstoj sišao u narod).
Kažem im da se nose u materinu!
Ni za kriv k. nisu i moj deda
sremski omladinac nije više komunista.
Dok ga izvodim iz bolnice
neki važni ljudi mrko me gledaju
i sve pamte.
Naš pop u prvom redu svetački sam,
drugi red prazan
a u trećem lokalni političari
dostojanstveni i glavne dame s punđama.
Gradski hor svečano izvodi Mokranjca!
KONSTITUISANjE NOVE
OPŠTINSKE VLASTI
Daleko na istoku, u Serbiji, možda
Kao na kakvom otoku sivom
Čitam ponovo Jesenjina, Puškina
I religioznog Fjodora Dostojevskog.
Ah, ruski mučenici!
Ah, ruski pisci – najveći na svetu!
U gradskoj bolnici viče moj deda
I isluženu osamdesetogodišnju udinu
Pruža
Da mu namaknu cevčicu i kesu.
Mokro je,
Fantastično je svuda!
U svečanoj opštinskoj sali
Na kraju ovoga leta uz sve počasti
Narod postavlja novu gradsku vlast.
Ah, srpski narod!
Ah, srpski narod!
