|
|
| Обрен Ристић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ПРЕД ПОЛАЗАК
Већ стотину година осећам на плећимасву муку прадедовску.Нама, на буњишту у овом делу Балканагодине тихо пролазе и брзо старимо.
Читав век и вишемој деда на коприви крај плота.И ево сада пред полазакса пожутеле хартије прецртава међе.
Уместо опорукеусмено предање бар за две књиге.
Испод прагаса змијом се дуго опраштаи моли је да кућу причува.
Синови вековима служе господара,што саграде бива порушено.Велика им жртва намењенасви унуци већ су узидани.
ПРОСЛАВА ДАНА ОПШТИНЕ
На железничкој станици у Нишу(или Астапову, враг би га знао!)неке курве упорно се каче и љубедедино ордење.(гроф Толстој сишао у народ).Кажем им да се носе у материну!Ни за крив к. нису и мој дедасремски омладинац није више комуниста.Док га изводим из болниценеки важни људи мрко ме гледајуи све памте.Наш поп у првом реду светачки сам,други ред празана у трећем локални политичаридостојанствени и главне даме с пунђама.Градски хор свечано изводи Мокрањца!
КОНСТИТУИСАЊЕ НОВЕОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ
Далеко на истоку, у Сербији, мождаКао на каквом отоку сивомЧитам поново Јесењина, ПушкинаИ религиозног Фјодора Достојевског.
Ах, руски мученици!Ах, руски писци – највећи на свету!
У градској болници виче мој дедаИ ислужену осамдесетогодишњу удинуПружаДа му намакну цевчицу и кесу.
Мокро је,Фантастично је свуда!
У свечаној општинској салиНа крају овога лета уз све почастиНарод поставља нову градску власт.
Ах, српски народ!Ах, српски народ!
|