detalj slike: KRK Art dizajn

ASTRONOM EDVIN HABL

Dr SIMO JELAČA

Edvin Habll (Edwin Hubble) je američki astronom koji je ustanovio ekstragalaktičku astronomiju i kosmologiju. Smatra se vodećim kosmologom dvadesetog veka. Rođen je 1889 godine u Maršfildu, Mizuri, studirao na Oksford univerzitetu, a doktorsku disertaciju uradio na observatoriji Jerkes. Posle doktoriranja dobio je poziciju na observatoriji ‘’Mount Vilson Palomar’’ Pasadena (Mount Wilson Palomar, Pasadena), gde je proveo sav svoj radni vek od 1916 do 1053 godine.

Radeći na observatoriji prvo je istraživao gasne objekte u vasioni, zvane ‘’Nebule’’, koje nastaju od zvezda koje se gase. Te Nebule nalazile su se uglavnom izvan galaksije ‘’Milki vei’’ (Milky way) i bile su prostorno veće od same galaksije Milki vei. Mnogi svetski astronomi pozitivno su se izrazili o rezultatima rada Edvina Habla, za čega ga je američko Udruženje astronoma nagradilo svojim priznanjem.

Habll je utvrdio da spiralne galaksije rotiraju i da se zvezde u galaksijama veoma brzo kreću. On je udaljenosti zvezda od Zemlje merio metodom Henrijete Levit (Henrietta Leavitt), koja bazira na nijansama spektroskopskih svetlosnih boja, zavisno od udaljenosti u svemiru. Ta merenja pokazala su se izvanredno preciznim. Edvin Habll je takođe utvrdio da se cela vasiona konstantno prostorno ubrzano širi, ali da za ta širenja ne postoji centar širenja. Usled širenja vasione sve postaje međusobno udaljenije. Kada je u posetu Edvinu Habblu dišao Albert Ajnštajn, koji do tada nije znao za širenje vasione, Habl ga je u to uverio, pokazujući mu to na teleskopu observatorije gde je radio. Objasnio je Ajnštajnu da se ta širenja odvijaju usled dejstva sunčanih gravitacija.

Dok je bio dete, tokom svoje rane mladosti, Edvin je bio veoma privržen baki i dedi, sa majčine strane, koji su mu često pričali zanimljive istorijske porodične priče, po kojima je Edvin zavoleo priče o vasioni i poželeo da mu to bude profesija, a to mu se u životu i ostvarilo. A kada je postao poznati astronom putovao je u Evropu i držao predavanja na univerzitetima Oksford, Kembridž, London, u Parizu, Švajcarskoj i Italiji.

Mereći brzine kretanja nebeskih objekata u galaksijama ustanovio je konstantu u svojoj formuli, koja je posle njega nazvana po njegovom imenu ‘’Hablova konstanta’’. Našao je da kada se dve galaksije nađu na međusobnoj udaljenosti jedne od druge na deset miliona svetlosnih godina, tada njihove gravitacije postaju zanemarljivo male.

Edvin Habll je umro 1953 godine, a u vasionu je lansiran prvi vasionski teleskop 1990 godine, kome je dato njegovo ime ‘’Habll Teleskop’’. Taj teleskop ima ogledala prečnika 240 cm. Godine 1993 pomoću specijalnog štala izvršene su izvesne optičke korekcije na sočivima Habll teleskopa. Habll teleskop već godinama dostavlja izvanredne snimke svih vrsta vasionskih objekata, a takođe redovno prikuplja podatke o približavanjima kometa Zemlji i o njihovim sudarima. Posebno prate se događanja na Jupiteru, kao i istraživanja svih planeta na kojima se mogu uočiti neophodni uslovi za postanak života.

Za vreme rada Habll teleskopa u vasioni, do sada su saznanja doprla do udaljenosti od oko 12 biliona svetlosnih godina i otkriveno je oko 120 biliona novih galaksija, što je teško pojmljivo prosečno obrazovanom čoveku. Svi svetski astronomi, svojim radom, nisu ni blizu dostigli rezultate koje je ostvario Edvin Habbl. Edvin Habbl je čovek koji je uspeo ostvariti sve svoje životne želje, postao je eminentni astronom svoga vremena i dvadesetog veka.

Astronomijom se, posle Habla, uspešno nastavio baviti engleski fizičar Stiven Hovking (Stephen Hawking), koga su kolege astronomi nazvali ‘’Drugim Ajnštajnom’’. Stiven Hovking se pretežno bavio istraživanjima ‘’Crnih rupa’’ u vasioni.

PODELITE OVAJ TEKST NA: