детаљ слике: КРК Арт дизајн

АСТРОНОМ ЕДВИН ХАБЛ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Едвин Хаблл (Edwin Hubble) је амерички астроном који је установио екстрагалактичку астрономију и космологију. Сматра се водећим космологом двадесетог века. Рођен је 1889 године у Маршфилду, Мизури, студирао на Оксфорд универзитету, а докторску дисертацију урадио на обсерваторији Јеркес. После докторирања добио је позицију на обсерваторији ‘’Моунт Вилсон Паломар’’ Пасадена (Mount Wilson Palomar, Pasadena), где је провео сав свој радни век од 1916 до 1053 године.

Радећи на обсерваторији прво је истраживао гасне објекте у васиони, зване ‘’Небуле’’, које настају од звезда које се гасе. Те Небуле налазиле су се углавном изван галаксије ‘’Милки веи’’ (Milky way) и биле су просторно веће од саме галаксије Милки веи. Многи светски астрономи позитивно су се изразили о резултатима рада Едвина Хабла, за чега га је америчко Удружење астронома наградило својим признањем.

Хаблл је утврдио да спиралне галаксије ротирају и да се звезде у галаксијама веома брзо крећу. Он је удаљености звезда од Земље мерио методом Хенријете Левит (Henrietta Leavitt), која базира на нијансама спектроскопских светлосних боја, зависно од удаљености у свемиру. Та мерења показала су се изванредно прецизним. Едвин Хаблл је такође утврдио да се цела васиона константно просторно убрзано шири, али да за та ширења не постоји центар ширења. Услед ширења васионе све постаје међусобно удаљеније. Када је у посету Едвину Хабблу дишао Алберт Ајнштајн, који до тада није знао за ширење васионе, Хабл га је у то уверио, показујући му то на телескопу обсерваторије где је радио. Објаснио је Ајнштајну да се та ширења одвијају услед дејства сунчаних гравитација.

Док је био дете, током своје ране младости, Едвин је био веома привржен баки и деди, са мајчине стране, који су му често причали занимљиве историјске породичне приче, по којима је Едвин заволео приче о васиони и пожелео да му то буде професија, а то му се у животу и остварило. А када је постао познати астроном путовао је у Европу и држао предавања на универзитетима Оксфорд, Кембриџ, Лондон, у Паризу, Швајцарској и Италији.

Мерећи брзине кретања небеских објеката у галаксијама установио је константу у својој формули, која је после њега названа по његовом имену ‘’Хаблова константа’’. Нашао је да када се две галаксије нађу на међусобној удаљености једне од друге на десет милиона светлосних година, тада њихове гравитације постају занемарљиво мале.

Едвин Хаблл је умро 1953 године, а у васиону је лансиран први васионски телескоп 1990 године, коме је дато његово име ‘’Хаблл Телескоп’’. Тај телескоп има огледала пречника 240 цм. Године 1993 помоћу специјалног штала извршене су извесне оптичке корекције на сочивима Хаблл телескопа. Хаблл телескоп већ годинама доставља изванредне снимке свих врста васионских објеката, а такође редовно прикупља податке о приближавањима комета Земљи и о њиховим сударима. Посебно прате се догађања на Јупитеру, као и истраживања свих планета на којима се могу уочити неопходни услови за постанак живота.

За време рада Хаблл телескопа у васиони, до сада су сазнања допрла до удаљености од око 12 билиона светлосних година и откривено је око 120 билиона нових галаксија, што је тешко појмљиво просечно образованом човеку. Сви светски астрономи, својим радом, нису ни близу достигли резултате које је остварио Едвин Хаббл. Едвин Хаббл је човек који је успео остварити све своје животне жеље, постао је еминентни астроном свога времена и двадесетог века.

Астрономијом се, после Хабла, успешно наставио бавити енглески физичар Стивен Ховкинг (Stephen Hawking), кога су колеге астрономи назвали ‘’Другим Ајнштајном’’. Стивен Ховкинг се претежно бавио истраживањима ‘’Црних рупа’’ у васиони.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: