detalj slike: KRK Art dizajn

  Četvrti deo možete pročitati OVDE

 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

V deo

PIKOVA DAMA

 9.

Kad srpčetu zavežedu pupak, dal'je štogod sabábine il'samaterine strane povukô, isto mu se naposletku 'vata. Na tri dobra, jedno ga lošo neće proći.

Na kogaje Sima u onoj bedi isirotinji povukô da vole karte ikicošenje, materina će ga znati, al' ka'se nedeljom zajutra po šorovima prošpacira nema onog ko se za njim nećeokrenuti…I muško i žensko, istaro imlado…Da pitaš koga:

"Šta ti misliš,prijatelju, ko je ovaj deran?''

Nikad se ovaj ne bi setijo…Kakav kovački kalfa, daleko ga bilo. Pre bi čovek kazô apotekarski pomoćnik,a možda čak iadvokatski pripravnik.

Sad, pazi...Svet kô svet. Nekom to imilo, neko ine primećuje, al' nekom baš ismeta…Što im smeta?…Pa što ovci smeta runo?

"Koja je on materina da se tako doteruje?"

Mo'š misliti, jake pameti….Po tom ispada da samo bogati smedu biti lepi ičisti,a Volja zdravo bogato selo…U svakom šoru po deset kulaka, a one silne anglere ipiljare sa debelim buđelarima da ti i ne pominjem…Što se danaske u Pešti iskroji,to je sutra na njiovoj deci. Sve je to najmodernije inajskuplje, al' badava…Ka'se na sigranki prikažu, ni prići Simi.

Smetô je on ionima što imadu ćerke za udaju. Kako ovaj kojim šorom prođe,tako se firange zadižu. Viridu udavače iuzdišu…Kazo bi kogod:

"Pa nekai',brate mili, to im je posô…Ako ne glede u momke,kako će odabrati dobru partiju."

Jeste,braćala, al' kol'ko ima od Srema do mora, tol'ko ti je Sima daleko od dobre partije. Osim oni'lepi''aljina na sebi,nema mučenik ništa…Go kô pištolj,pa kako se za koju pročulo da se u njega zagledala,eto ti sutridan njenog bábe u radnju….

"Slušaj ti vandrokašu…Budeš li još jedared mojim šorom prošô,imaćemoreči. Pazišta sam ti kazô."

Baš nekako, u to doba, pojavili se igrombi kaputi…Čudo jedno od mode. Ko je i malo do sebe držô, sviđo mu se ovaj il'ne sviđo, morô je da ga ima…Naveliko se već momci po selu u njima paradiraju a moj ti Sima samo gledi iuzdiše…Da bi volô da ga ima, volô bi, a da može kako do njega doći, ni slučajno….

Al' pazi ti sad…Da čeljade zna šta će mu sutridan doneti,malo koju noć da bi mirno prespavô…Jedno jutro, za fruštukom, kaže nama Vasa:

"Simo,bogati, umalo da zaboravim. Poručijo sam neki grombi kaput u Beogradu,a ajziban samo što nije došô. Sofort preži arapa u s'onice…."

Kol'ko je majstorica rasklonila sa astala ioprala sudove, eto ti nas na stanici.

"Moliću lepo,gospodine,jel'došô ajziban iz Beogra-da?"

"Kak'i,deco,došô, jeboi'ajziban."

Silan je sneg te noći navejô,a pred zoru igadan mraz okrenô. Bojidu se željezničari da se skretnica ne smrzne,pa dobru vatru oko nje zapalili,al' di'š se ti sa prirodom izboriti.

Ono malo sveta u čekaonici nikud ne mrda…Poređali se uz bubnjaru kô tegle na šifonjeru…Rado bi i mi ušli da se malko ogrejemo,al' ne smemo ostaviti arapasamog. Nemiran je,ne trpi pokrovac, svaki čas ga pokrivamo da ne nazebe.

"Idi,kumrija,po kuvano vino da se ne smrznemo."

Ne mo'š kasti da ne pomaže…Kako koji gutlja kroz gušu prođe lepo se pluća ugrejedu,al' badava kad nemamo mi tol'ko novaca da ido nogu dođe.

U neko doba stiže iajziban. Od silni'smetova jedva da se u stanicu dovukô.

"Jel'ima štogod za majstor Vasu Rajčevića iz  Volje?"

"Ima,dečko,ovaj paket,al' aj'ti prvo parafiraj ovdi da si robu primijo"

Pati se Sima da utrefi paraf. Promrzle mu ruke,pa nit'je kadar držati tintu,nit'je kadar izbekeljiti se da je ljucki ovlaži.

Nije paket bog zna šta, al' otaci'jebô trgovački, upakovali ga kô salonsku bombonu. Zagleda ga Sima sa svi'strana. Ništa mi ne divani,al' znam ja šta je po sredi. Volô bi mučenik probati kaput,al' di sme da ga raspakiva. Vasa zasigurno neće ni premetiti,al' plaši ga majstorica. Ne vidi ona,kobojagi,brez cvikera ni konac u šivatku udenuti, al' ne bi veštici 'vak'e stvari promakle.

Al' nešto sad meneka najedared došlo u glavu:

"Idi ti,Simo,unutra iprobaj ga. Jebeš mu mater ipaketu, nećemo ga posle kol'ko ni pakovati. Kašćemo majstorici da je ispô sa s'onica iraspô se pa šta nam može."

U, dopalo se to njemu,pa ga ne moraš puno ni nagovarati. Dal'je pre ušô il'pre izišô,uglavnom evo ti mog Sime u grombi kaputu.

"Šta kažeš,kumrija, kako mi stoji?"

Šta ću kasti, žalosna mi mati…Da je onaj majstor u Beogradu njegove mere uzimô, ne bi ga bolje utrefijo, a o tom kako mu stoji, da ti čedo ine divanim….Da ga kogod za kak'i žurnal uslikô, o'ma'bi ga na prvu stranu metnuli.

Obukôje njega posle i Vasa,pa stao pred ogledalo.

"U,on ga jebôišnajdera. Vidi,ženo,ni na po svato-va."

Okreće se, kobojagi da i majstorica bolje vidi, a ono stvarno…Što jeste, jeste…Na jed'ite ga jade zakopčô,a da kine o'šla bi dugmad u materinu.

"Lepo ja kažem….Idi Vaso na probu, ne može se brez probe ni kecelja sašiti,al' badava kad nemam kome…"

Ljuta Bosiljka kô aleva paprika,al' beše mu…Kad je Vasi dojadilo da se gledi u ogledalu kô neka frajla, skide kaput i'ladno ga daje Simi.

" Obuci ga, da vidim kako tebi stoji."

Kad je vidijo kako mu stoji, smeškadu mu se brkovi…

"Tvoj je….."

Ej, naopako…Da si mu, ne dô bog, kazo:

"Simo brate, javili otoič da su ti pomrli iotac imati…"

Ne bi se mučenik tol'ko izgubijo… 'Teo bi se,ko što je red,na poklonu zafaliti, al' neće mu reč iz usta.Izro-gačijo oči pa samo šara po sobi.

"Nosi mi to čudo s očiju. Gre'ota je da ga moljci u šifonjeru pojedu."

10.

Od svi'poroka,štoi'đavo čeljadetu pod nos potura, karta ti je,čedo, najzajebanija. Ko se od nje razbole,teško da će digodaleka pronaći,a ako se štogod izaleči,doveka će patiti kogod da si mu dete rođeno iz ruku otô.

Da je Sima umô s kartama, umô je…

"Seci,kumrija."

Presečem ja…Sin ga materin, kogod da gledi kroz karte:

"Pikova dama….."

Jeste pikova dama, pogodijo… 'Ajd'iznova,opet pogo-dijo. U,naopako...Zdravo se to meneka svid'lo…..

"Pokaži mi, Simo, kako to radiš,kô boga te molim."

"Slušaj,kumrija…Sa'si me to pitôinikad više. Jesil'me razumô?…Drag si mi kô rođeni brat,al' budem li te sa špilom uvatijo,tako ću te išopati da'š me upam-titi dok si živ."

Jedne subate, pustijo nas Vasa baš zarana. Zna čovek da ćemo noćaske londrati, pa da puno ne dangubimo.

"Kumrija,jel'ideš u Putince?"

"Idem,brate… 'Oćeš samnom?"

Zavolô je on i Putince i one moje,a oni njega da ti ine divanim. Kad uđe u avliju,svi mu se zdravo obradujedu,a deda Marko obaška…Umô je pod starost ljucki da davi,a ovaj mu, 'nako fin istrpljiv, baš kô kec na jedanaj'st…..

"Jesam ja tebi,čedo,pripovedô ka'sam ono jedareda išopô austrijskog kaplara?"

"Nisi,deda Marko,a baš bi volô da čujem"

Očas ti se moj dejka zalaufa,al' neće tu još skoro doći do šopanja. Na veliku su si carevinu, brajko moj,ruku podigô, pa pazi šta radiš…Ne smeš obrukati ni sebe ni Srbiju.

Nije mučenik ovog puta još ni sve regimente čestito rastolmačijo, a bába se trpa:

"Ćuti više,ako boga znaš. Na glavu si nam se popô s tim tvojim kaplarom.''

"Ćuti ti…Sram da te bude što tako laješ pred decom. 'O'š još kasti da štogod ilažem?"

Ne laže dejka, ne dô bog da mu tako štogod i na pamet padne, al' kako bi ti kazô…Moraš ibabu razumeti. Dok je mlađi bijo,išô je taj slučaj 'nako kako je već išô, al' kako je omatorijo,tako vazdan po nešto idoda…Što bi se danas-ke kazlo, svaki put nova verzija, pa se baba poplašijo da jedared ne dođe ido samog Ferdinanda.

Al' dobro…Nejde se sad Simi u Putince, druga stvar je po sredi…Rad je digoda u provod poći,pa nagovara imeneka da pođem snjim…Teško žabu u vodu naterati,pa nema tu mlogo divana.

Di ćemo ići?…Zna se, u Indjiju…Ova u to doba puna zanatlija,pa kad nedelja zajutra osvane,rastrče se šegrti ikalfe kogod mravi u mravinjaku…Kazo bi kogod:

"Naopako, pa jel'zna ovaj svet di će?"

Zna,brate slatki, kako ne bi znao…Ima tu više reda neg'u ciganjskim svatovima. Svi žuridu da prvo kroz pijacu prođedu. Na tezgama svega isvačega, dok svukuda pomalko probaš,utom si ifruštukovô.

O snašama i kućnim pomoćnicama što se s punim ce-gerima sapijace vraćadu, da ti ine divanim…Na par mesta namigneš pa, jebeš mu mater…Negdi će iupaliti.

Ka'se pijaca raziđe svi okrećedu u Brankovinu. Bože mili…Nit'veće prćije nit'čuvenijeg bircuza…Od sabajle do fajronta teško da ćeš prazan astal zateći,a nedeljom obaška…

Kol'ko se tu veliki'poslova pogodilo iveliki'ljuba-vi rodilo,ne može normalno čeljade ni stvoriti,a kol'ko je nji'sabritvom u leđi izneto,valjda su žandarmi popi-sali.

I sa' sebaš puno sveta skupilo…Ne možedu sodadžije tol'ko sode navući kol'ko se tudekana špricera popije,a  Triva'rčaki Boža'mrtvak su baš dobro odvadili…Čim su nas spazili,o'ma'oni vičedu:

"Di si dosad Simo, jebô te majstor Vasa?"

Triva je po duši zdravo dobar bijo,al' gadan mučenik, na sav svet. Kad ono s proleća bostandžije natrćidu straši-la,malo koje da će čerez njega strašnije biti….

Ni sa pameti nije bolje stojô…Ni sam više ne pamti kad je kod tišljera Jankovića na zanat došô,pa njegovi parnjaci već i majstorske ispite položili,a on još ne ume čestito ni jekser ukucati….Al','ajd'sad…Da kažeš pošte-no, nisu se ni ovi mlogo usrećili što su naučili sanduke praviti,a dok ti pokojnika u sanduk strpaš,ima tu još poslova iposlova…Izveštijo se Triva,pa dok si cigaru popušijo, pokojnik iokupan iobučen;a kad uzima meru,ne treba mu cantimetar:

"Nije ovaj duži od metar iosamdeset…"

Boža je lepuškast deran bijo,al' da je štogod od Trive odmakô,ne bi se njim ni družijo…Otkadaga znam fali se kako će za kalfu polagati,al' kako mučenik da polaže,kad ga mušterije neće…Ako je za šišati…

"Bež' tamo,bakcuze…S tim si makazama mrtvake šišô."

Ako je za brijati, još gore….

"Mater ti jebem šuntavu, onomad si pokojnog Boška tako isekô da je popa  'teo žandarme da zove…."

Bilo kako bilo, ne mogu se oni puno ni žaliti…Velika je inđijska varoš, dosta redovno svet i umire, pa nit'su oni puno bresposleni,nit'im kadgoda usfali nova-ca…

Deli Sima karte,a ja ću, kobojagi, držati banku na krilu. Ako banedu žandarmi,da ne premete…E,kol'ko sam ti ovo opričô,tol'ko sam ibanku držô. Očasi'Sima presvukô,pa ovi samo prevrćedu očima. PolaInđije noćaske da pomre,ne mogu se povratiti,al' jebeš mu mater…Dok jednom ne smrkne,drugom neće svanuti.

Vodi sad meneka moj drug Sima kod "Starog alasa" na riblju čorbu. Bećarska je to 'rana a bećarski je ibircuz. Natrćili ga uz Dunav,pa ka'se zaglediš u onu vodurinu,kogod da se vozaš u šajki.

Petrovački Cigani već odavno tambure spakovali pa  taman da će lagano i kućama krenuti,al' ka'su nas vid'li, odustali…Evoi'dolaze za naš astal…Nisu se čestito ni uštimali,a već zagrmili….

                   Slava, slava.... Slava Srbinu

Znadu uncuti di će Simu tražiti,a ovom puno ine treba. Popô se na astal,pa gledi okolo kogod da se nada da će odnekuda injegovu Slavoniju viditi…Što je svetau bircuzu bilo, svi u njega glede,pa im baš nešto imilo…Mlado ilepo čeljade, dao mu bog da ume lepo da se keri, pa što kaže onaj bećarac…..

                          Teraj kera, lutko moja bela

Kad je ono malo novaca spiskô,pošteno on kaže :

"Braćo Cigani,ja više nemam novaca…Ako 'oćete na veresiju, svirajte…Ako nećete, fala vam…..."

'Oće ovi…Da Cigani nemadu dušu,ne bi im tambure tako lepo ni svirale,a da ovaj ima novaca ne bi umô tako da se veseli.

Kelnerica, lepa Juliška, kogod da je otoič iz oni'  stari'pesama izišla. Usprckala se Madžarica oko Sime pa da je ovi okolo ne zivkadu,ne bi se od našeg astala ni pomakla.

Ka'se u neko doba ujudurma stišala, ide Sima da piša. Jeste da je puno špricera popijo,al' puno se nešto zadržo. Da je svo vreme i pišô, poplavijo bi Dunav ipo Bačke ipo Srema…..

"Pitala me Juliška da je otpratim do kuće...Boji se žena da ide sama po ovoj pomrčini…''

''Marim ja...''

''Sedi ti tudekana...  Očas ću ja..."

"Ta, ne sekiraj se, Simo..."

Kô da sam ga jedared čekô…Na astalu pun bokal vina idvasifona sode,pa računam:taman dok to dokusurim u tom će se ion vratiti.

Oćeš očin…Svi se razišli ipogasili fenjere, ostô ja sâm samcat u onoj pomrčini…Sve se kuražim da se ne plašim,al' kako se ne bi plašijo,kad je strašno. Jel'je štogod šušnulo,preseče me nešto preko stomaka,kogod ono, da prostiš, ka'te najedared iz čista mira protera.

Bog te jebô, od sve muke još mi nešto nadošle u pamet ione zagule kad zasednu tako oko astala i čekadu da se pojave duhovi…Ne čekami'ja, naopako dalekoi'bilo, al' kak'e sam kurate sreće,sa'će se još ipojaviti.

Dok je bilo vina,nisu me komarci tol'ko, da kažeš ni dirali, al' kad je iono o'šlo u materinu, svog me izujeda-li…Otekôinabubrijo,al' kogod da sam u sve košnice po Fruškoj gori zavirivô…Da sam se taki kući vratijo, ne bi me moji poznali. Prva bi moja majka kaz'la:

"Nije Mita kotkuće. U Volji je on,čedo…Na zanatu…"

Tu negdi pred zoru, udarijo ladan vetar s Dunava a ja lagano obučen,pa ozebô kô ker…Da malko potrčim, kanda  bi se štogod iugrejô, al' ne smem,čedo,ni da pogledim na Dunav. Gadna ga magluština pokrila,pa poludijo…Kad ošine talasom po obali,samo pršti…

"Moj kumrija,ka'te sad ova vodurina proguta,samo će to malo šešira od tebeka ostati…"

Već lepo kô da gledim…Na četr'es'dana deda vuče  popu za mantiju,a ovaj se otima. Neće uncut ni za živu glavu da uđe u šajku.

"Mani se Marko ludorije. Šta,brate,fali da ga ovdi opevam?Ovdi je dete sedilo za astalom…"

A, taman posla….Neće deda o tom ni da divani:

"Slušaj,popo…Tamo di su mu šešir našli,tamo'š ga iopevati…Ne teraj me da ti dvaput divanim."

Malo potom, kô da me neki glas izdaleka priziva…Zavija vetruština,pa mož' biti da mi se štogod ipriči-njava, al' nije…Ne pričinjava se…Lepo se sad čuje…

"Kumrijaaa…."

O,bog tejebô…Da meneka zove to stoji,al' da se odazovem, ne smem nipošto…Može biti da je Sima,a može biti ida su kak'e karkondžule. Umedu one tako…Okome se na čeljade,pa ga pravo po imenu zovnedu,a ka'se ovaj mučenik odazove, gotov je…Da ga je patrija'k vaseljenski na krštenju nosijo, ništa mu ne pomaže…Brez krštenog ime-na ne može čeljade vladati ni dušom ni telom.

Di ću sad išta ću, zavučem se pod astal…Nije ni to, da kažeš bog zna kaka siguracija, al' bolje nema. Od sve muke eto ti opet mog dejke…..

"Prekrsti se,čedo,isamo čitaj očenaš. Nema te sotone koja od molitve neće pobeći….."

Jeste tako,nekakaže ko šta 'oće, al' ne mo'š ti pod astalom ljucki ni ruku podići,a kamoli se triput prekrstiti. Krenem, kobojagi, s očenašom,al' nejde dalje od prve strofe pa da me ubiješ…Naposletku zažmirim I turim prste u uši. Nek'ide u materinu…Ako mi je tako suđeno, nek'rade s meneka šta im je volja,samo dai'moje oči ne glede…..

"Kumrija di si, bog te jebô…"

U,falim te,Bože, namak me tri sunca ogrejalo…Nisu to nikak'e karakondžule,to se moj Sima vratijo. Drkti mu glas kô raštimano ćemane, biće da se ion zdravo poplašijo dok je kroz onu šumetinu prošô, a sad kad je vidijo prazan astal,skroz se izgubijo. Kad je osetijo da se nešto pod astalom mrda,moj ti švaler počô da vrišti.

"Šta ti je,zagulo, šta vrištiš koju materinu?''

"U,kumrija,mater ti jebem blesavu...Al' si me popla-šijo."

"Jeste, a ja se nisam poplašijo…Bog me ubijo ako budem smeo sam po pomrčini i u klozet otići."

Kol'ko god da je strašno bilomožeto biti još istrašnije…Samo što nije svanulo a, bato moj, valja nama pešačiti dva'es' ineki kilometar. Malo trči, malo 'odaj, al' badava…Što mi više žurimo, sve brže svanjiva…Zna on, kobojagi, ineke preke putove,al': "Preko preče,naokolo bliže"…

S oranja na oranje, s džombe na džombu, otiće cipele u materinu…Štaćeš sad drugo neg'da se izuješ. Tabani će dao bog izarasti a ka' ćeš do novi'cipela doći to ti ni on samne ume kasti…

Nije klozet daleko ako na vreme kreneš,al' dobro smo mi odocnili pa da ćemo se usrati, usraćemo se…Puši se odžak na radnji…Otkako sam u Vasinu kuću ušô,svaku sam vatru ja potpalijo, al' kogod da me sad odmenijo, lepo mu se mati obradovala.

Ka'smo ušli u avliju, Vasa poji marvu…I to je bijo moj posô…Crni Mito,ti ćešsad dobro fasovati. Sima je špiclov, izvrdaće on već nekako da ne bude bijen,al' kad tebe dovati za sve ćeš mu platiti. Za one papuče što mu kera onomadodnela, zamajstoricinu štrudlu što je sinoć izgorela, a o uglju da ine divanimo…Uvalili mu Bosanci više prašine neg'uglja,pa se patimo sanjim kô pijan sapraznom flašom. Po sata ne mo'š vatru potpaliti,a ka'se ovaštogod irazgore,da se udaviš od dima igasova.

Da se baš navek po jutru dan poznaje, ne bi ga mi nesretnici ni dočekali…Gledi nas Vasa, al' bog ga mater-in, ne da nije besan, neg'se kô nešto ismeška. Ne pitanas ni ''di ste bili''ni ''šta ste radili'',već samo kaže :

"Uranijo zoru prevarijo…."

Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: