|
|
| Zorica Krstović | |
| |
detalj slike: The starry night - Van Gogh
Umetnost života
Da bi nekoga voleo,zavoliš tlo po kojem hoda,Izbrišeš granice jučerašnjeg neprebolaDa bi nekoga voleoOdslušaš njegov damar u muzici sferapozajmiš tanjir da ima u čemu da jedeHleb nasušni daš muDa bi nekoga voleopobodeš zastavu na pola kopljana granici novonastalih državaPustuš reku ponornicuda izbriše tragovesvih stradanja koja seiznova ponavljajuDa bi nekoga voleopružiš ruku prekozabijenih predrasuda i tuStojiš i čekaš i čekašsve dok tvoja suza drugo ne sretne.Da bi nekoga voleo…
Umri da bi živeo uz Vetar i Oporost
Umri da bi živeoZagonetku u nijansi raspoloženjanećeš otkriti.Upali obrazi mogu pronaćineke odgovorešto rečima se ne daju izraziti.Uvek je teško bilo savladatiulazak u magiju prostoraokupirane usamljenostikoja nalikuje otvaranjuzelenog nedozrelog ploda oraha.
Vetar
Vetar koji kroz sobu duhom fijuče, govoreći:„Draga damo, gubiš vreme.“A onda ostaješ rastrgnutanakon svršetka,kao da sebe i nas ne tražišnikada i nigde više.Ti, što imaš užasanstid od svojih reči,ali koji će ti u fizičkom svetupružiti šansu da preživiš.Nije lako sa krajnostima,u svetu je mnogo komfornije.U datim suprotnostima nalik našoj,njihovoj pomirljivosti ialhemije privlačnosti.
Oporost
Oporost detalja svuda oko tebečešlja pamćenjeiako tvoje oči razaznaju bojekojih nema u spoljnjem svetu,u slojevima vremena,koje nesvesno poričeš.Zagonetke životaobrnute su i ostavljeneda ih vremenom pročitaš,porušiće najlepši teret koji si u sebi ponela.
Upesmotvoriti
U prividU nebodarU nestvarU lepetu krilaU sunovratu umaU zovU tvarU mističan sanU lepote žarU spokoju trenutka – uzvišenostU sobi lucidnosti -drhtajU večnosti kruga - bljesakU trenu naklonosti – jedna suzaIz plave kosmičke moćiIz mraka - svetlostIz pepela moja krotostiIz lepote nedosanjane noćiIz bure prolaznosti u mirIz privida u čednost telaIz žudnje u ekstaze tragDolaziKlicanjemTvoja rečI u moju reč stadeI u tom trajnom konačišćuTraje... traje... traje
|