detalj slike: AI - BAZAART

Meni se to nikad ne bi desilo

Aleksandra Đorđević

Ako je život borba, da li se pobeda utvrđuje po količini ljubavi ili po broju udaracakoje damo i primimo?

Kad smo bili deca, maštali smo o tome da postanemo ljudi, te smo imitirali odrasle: kuvali smo, išli na posao, izigravali lekare, policajce, pekare i majstore. A onda se desilo; neki su postali ljudi, neki se i dalje traže. Jedno smo svi shvatili: u mašti smo bili spremniji i pametniji.

Imitirati život je lako, naučiti živeti je podvig.Toliko je škola danas koje rade na osvešćenosti čoveka, međutim nijedna ne može da otključa kapacitete pojedinca bez vere i unutrašnje motivacije. Ne ulazeći u to kom se bogu klanjamo, posmatram... I shvatam da je bez vere život privlačno glup. Uzročno-posledične veze su logične, konvencija i bonton poznati. Možemo usloviti odnose, unaprediti fizičku spremnost, objasniti svet oko nas, donekle. Ali ko želi život bez učešća?

Život verujućeg je tragično lep. U njemu ne učestvuje samo čovek slobodnom voljom i odgovornošću, već i nepredvidljivi faktor. U takvom životu na snazi su efekat leptira i domino efekat. S jedne strane, dato mu je da uspostavi kontrolu nad svojom mišlju, rečju i delom, s druge deluju strane sile: vode, vetrovi i vatre. Dakle, šta je to u svesti jednog čoveka čiji je život privlačno glup, a šta u svesti onoga čiji je tragično lep?

Gomila gurua, učitelja meditacije i učenja se slaže u jednom: stanje svesti je ključno. U tom prelazu iz detinjstva u odraslo doba, dakle iz besvesti u svest, koje može da obuhvati i raspon ljudskog života, rađa se vera u to da nešto možemo postići – san. A u tom izmenjenom stanju, koje se može učiniti iracionalnim i budalastim, pojedinac obara rekorde, redefiniše sferu mogućeg i priblažava se beskraju. Ta samo u lucidnim snovima, uz pomoć vežbe, moguće je usavršiti veštine koje posedujemo na javi, bilo da se radi o poznavanju stranih jezika ili trčanju. Osim toga, nema ničeg fascinantnijeg od predstavnika sopstvenog roda koji je napravio iskorak. Setimo se Kena Majlsa, koji je obarao rekord za rekordom u trkanju automobilima ili Dajane Najad, koja je prva i jedina preplivala put od Kube do Floride za 54 sata. Konačno, setimo se svih onih pre čijih postignuća smo govorili – To nije moguće! To još niko nije uradio! A onda taj niko postane neko i sa njim se raduje celo selo, nacija, planeta.

Tja, nekada smo imitirali život odraslih i izigravali raznorazna zanimanja, a danas neretko izigravamo svece. Nažalost, to se meni nikada ne bi desilo često čujemo u razgovoru, prolazu, na TV-u. Koliko bi privlačno glupo bilo završiti misao na tom mestu, tu stati i ostati. Naš podvig se sastoji upravo u tome da se kalimo na onome što nam se jeste desilo, da učimo iz malih stvari, zanemarljivog razmera i nedalekosežnih posledica, kako bismo pripremili duh na potencijalne filozofsko-moralne dileme.

Neka nam ne izostane vere i kad glupost pretekne, vere da ćemo pronaći ono što smo izgubili. Jedina nepoznata u toj jednačini jeste u kom obliku će nas zateći izgubljena sreća, dok pitanje ostaje – da li ćemo biti dovoljno budni da je prepoznamo?

AI - BAZAART

PODELITE OVAJ TEKST NA: