detalj slike: KRK Art dizajn

     

Peti deo možete pročitati OVDE

 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

VI deo

GOSPOCKE ČEZE

 11.

Lepo ti Simu pošla karta,pa se pomamili…Malo koju zoru da u "Starom alasu" ne osvanemo,a lepe smo im inovce ostavili. Kad nas ugledadu,raduju se ljudi kô pravim gostima.

Al' jebeš ga…Dal'će krčag ići na vodu dok ima vode il'dok se ne razbije, isto ti se 'vata…Jedne noći naletijo Sima na boljeg majstora,pa evo ti ga zajutra sav kô popi-šan..

"Jesu te odrali?"

"Jesu,kumrija, najebo sam….'Aj'što su me odrali, al'  što sam se izadužijo."

"Nije greda, ušparaćemo pa ćemo vratiti."

"Kako nije, bog te jebo…Tri 'iljade…Odakle ću vrnu-ti tol'ke novce."

"Ej, naopako…Crni Simo…."

"Jeste,brate…Uzeću štranku i obesiti se.Da ne bru-kam ni sebe ni Vasu."

Tri 'iljade u to doba nisu bili mali novci. Mogô si za nji'na vašaru najlepše tele pazariti, al' sad jebati ga. Rodilo se,valja ga ljuljati…

"'Ajd'u materinu, iti ištranka... Da se vešaš za tri 'iljade. Pa ondak bi se svet smejô, baš zacelo…Sna'ćemo se kako."

Nije majstorica još ni ručak pristavila,a ja stao pred Vasu i presavijamse do crne zemlje:

"Zdravo me,majstore,stomak zavija i da prostite, kan-da da će me proterati. Volô bi da idem kući dok me ne prođe…"

Umô sam tako od mali'nogu da se prenemažem,pa upalilo iz prve… NištaVasa ne sumnja, čak se malkoipoplašijo. Računa čovek, ako je zagula štogod gadno navukô, kako ću Milošu ideda Marku na oči izići.

"Idi,Mito... Il'si štogod gadnô pojô,il'si se strunijo…A bogati, stoput sam kazô:Kad dižeš teško ne napinji se...Ako nisi kadar sam, zovi koga…"

"Dobro,majstore, fala vam... Sa' ću znati."

Ka'sam već tako lepo počô, ne valja kvariti,pa idem kroz avliju i stenjem kô steuna krava. Vid'la me majstorica, pa na Vasu:

"Bog s tobom,čoveče, ne'š ga valjda tako marod pustiti da 'oda do Putinaca. Upregni konje,pa odvezi dete."

Idi,majstorice,u očin, samo mi još to fali…Zna bâba sve moje uncutarije, o'ma'bi me pred Vasom izlečijo.

"Ne treba,majstorice,puno vam fala…Baš mi 'vako godi da odam."

"Dobro,Mito, marim ja al' vodi računa…Ako ti zajutra ne bude bolje,nemoj ni dolaziti. Lezi malko dok ne ozdraviš."

Usput se ja nešto premišljam…Šta misliš, naopako, da sam se zapravo strunijo. Dok sam deran bijo,nema tog drveta na koje se nisam pentrô ni grane sakoje nisam skakô.Kad tako prekardašim,naveče u dreku:

"Bole me stomak….."

Majka ništa ine pita. Zna već ona šta je po sredi.

"' Ajd',rano moja, legni na otoman."

Zapali mi sveću na pupku ipokrije salončićom. Stoji to tako koji minut,pa malo po malo,lepo osetiš kako onaj lončić uvlači stomačić…Verovô ti meneka il'ne verovô, za po sata kô rukom odneto...Ne bi meneka sadlončić puno pomogô. Morala bi majka staviti veliku sveću, onu slavsku, a preko nje vanglu il'veš lonac.

Ovi moji samo što su s ručkom svršili, pa o'ma'znam di je ko…Bâba je prilegô u vajatu,a deda drema pod orajom. Ogrne ono malo reklje da mu krsta ne ozebu i natakne kačket na oči,al' ne može ni 'tica čerez njega preletiti da je ne premeti…

"Gukni golube, jesil'štogod zasrô?"

"Jesam,dejka,ito gadno. Navukli nas bećari da se kartamo idobro nas presvukli."

Sluša onpažljivo…Nisam mu sve ni kazô, a već se dobro namrgodijo. Kad je čuo i kol'ko je novaca u pitanju, skida kačket sa glave….

"Stvoracte dečiji... Ovog ću ti puta oprostiti,al' da znaš…Svetog mi Đorđa, budel' se još jedared ponovilo, kaš'ću  Milošu,pa nek'on s tebekavadi oči."

Ka'se uverijo da me ljucki izgrdijo,otrčô u kuću po novce. Žuri nam se obojici da nas Miloš ne zatekne,al' nema njega dobri pô sata…Znam ja šta je po sredi…Zaboravijo di je novce sakrijo.

"Ovo sam ti ja,za ne daj bože odvojio, al' nek ide u materinu…Nikom ni reči, jesil'me razumô?"

Uj'tru u radnji, baš kô u inat…Jedni odu,drugi dođu,pa ne mogu Simuda uvatim nasamo. Ka'se naposletku ito dogodilo guram mu novce u džep,a on neće ni da čuje.

"Fala ti,kumrija,kô rođenom bratu,al'ja sam zasrô,ja moram ipolizati."

"Ne budali, Simo, kô boga te molim…To je deda Marko sebi za put spremijo,a bogu fala, neće on još skoro. Ima dana, pošteno ćemo vratiti."

  12.

Posle tog slučaja umirijo se Sima, pa kô nova mlada. Nit'kuda luta,nit'pali cigare,a karte mu ne smeš ni  pomenuti…Zakunô se na sveću da u njegove ruke više ući neće…

Jebeš ga…Zakunô se ionaj da neće više sa ženom spavati,pa još mu se troje rodilo…

Malo po malo, pa naposletku, daj bože da nas koja zora u krevetu zatekne…Ako se ne kartamo,ondak smo u bircuzu;ako nismo u bircuzu,ondaksmo digodau šteti.

Premetijo je to iVasa,al' ćuti…Zajutra kad dođemo, jesmo fest mamurni i jesu nam podočnjaci kô petobanke, al' celi dan pošteno odradimo kogod da smo s kokoškama na spavanje o'šli. E,jedareda, očin diko…Završili sapos-lom,pa pošli na valog da se operemo, a evo ti Milivoja:

"Švaleri, zove vas majstor u vajat…"

Jebo ga vajat, zdravo mi se to ne dopada. Unjemu jeVasa držô novce, u njemu se sa mušterijama dogovarô i pregovarô, al' ovaj naš pregovor teško da se može sa le-pim završiti... Išopaće nas, zagula, garant...

"Da čujem…Di to noćom lutate,kô gluve kučke."

Ja samo ćutim…Bojim se da se štogod ne izlanem,a Sima kô da čita šta mi se po glavi mota.

"Da vam pravo kažemo,majstore, idemo u Sase.Našli smo neke curice,pa znate kako je… Lepo je nama sa njima, lepo je i njima sa nama, al' dalek je to put... Dok odemo ivratimo se,prođe noć očas."

Smeška se Vasa igladi brkove…Ne znam šta je očekivô da će čuti,al' i saonim što je čuo kanda da je zadovoljan…Da nije, već bi mi letili naglavačke.

"Marim ja,derani moji…Kad tako stvari stoje,dođ'te 'vamo."

Di će nas sad odvesti?…Pravo pred veliku šupu…Šupa kô svaka šupa,navek puna kojekak'i'drangulija,a kod Rajčevića pride…Ni sami ne umedu kasti kol'ko su vlada idinastija promenili,pa znaš kako je…Dok jedne ispratiš, druge dočekaš, vazdan štogod moraš isakriti…

Gospocke čeze sakožnim sicom i velikim arnjevima od nikoganisu sakrivane,al' sakrilei'godine.I to baš ljucki…Dal'je više prašine po njima popadalo il'sui'golubovi više posrali,a nasred sica majstorica nasadila gusku.

Gre'ota je od Boga da tak'a lepota u šupi završi,al' bože moj…Da se navek o kraju računalo,malo toga da bi i započelo.

Nji'je, kažedu, majstor Vasi iz Pešte doterô njegov deda Vasa kad je ovaj položijo majstorski ispit…Lep dar, nema tu šta da se divani, a lepo su one njega iposlu-žile…Di su sve prošle ikol'ko su šina potrošile, to se nekako da i sračunati, al' kol'ko se cura na njima vozalo ikol'ko je tu jeleka popucalo, nikadase neće saznati….

'Aj'sad…Ne volem da budem brezobrazan, al' nisu se ni neke snaše na nji'badava pentrale.

E,ka'se ovaj saBosiljkom oženijo… 'Oćeš diko, nije orajniko…Pustila ga Ličanka da se još malko na njima puva,pa će ti jedareda…

"Biraj,Vaso…Il'ja il'čeze…"

Odabrô Vasa Bosiljku…Dal'se posle pokajô il nije, to on najbolje zna, al' da je drukčije ispalo,ne bi nam sad kazô:

"Šta čekate?…Isteruj,kumrija,to čudo isaperi ga... Nećete valjda da vam ja skidam ova govna."

Sunce jarko…Da mi je noćaske sam arhangel Gavrilo na san došô pa kazô:

"Mito moj, došô red da jedared i tebeka ljucki obradujem... Odaberi,čedo,sučim ćeš…"

Ne bi umô tako štogod ni smisliti.

Osetijo je i arap da se nešto krupno na avliji sprema,  pa poludijo. Tol'ko rže da se cela štala ori.Otkako ga Vasa u nju uvô,nigdi noćom nije ni mrdnô, a greota velika…Znaš da je bijo bećarski konj, baš zapravo. Jedared ga nekuda provedi ine boj se…Upamti on di je sve prošô pa kad 'nako umorni zadremamo,pravo nas na Vasinu ćupriju dovede.

Tek sad da vidiš čuda….Neda Vasa da ja otvaram kapiju, on će nas lično ispratiti. Vole stara švalerčina da nas 'nako uštogljene gledi a da smo se ljucki uspalili, jesmo…Ko nas ne zna, kazo bi:

"Bešte,svete,evo idedu sreski načelnik injegov po-moćnik."

Nije Sima ni za kajase uvatijo,a arap u kas. Preskočijo ćupriju u skonke…Vasa ostô na šoru pa gledi za nama do'god nismo dobro odmakli. Milo mu je, da kažeš, kako je to sve ispalo,al' kô da je grešnik razmišljô…

"Bože mili, ka'si mi već svega dao, što mi nisi dao i'vake sinove... Što si mi život ubogaljijo?"

Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: