detalj slike: KRK Art dizajn

BEHAR TREŠNjE

Sjajna si zvezda do Meseca,

a on tako lagano šeta nemirom

drhtavog tela,

sa željom da gasi čežnje i

potoke neke duboke koje

nosim sa sobom.

Izazvane nemirima.

Tobom.

Na postelji od trave

pišem stih.

Tako topao i tih,

i stavljam te u spomen

na gladne noći naše ljubavi

gde sve miriše na behar beli

mirisne trešnje

ISTINE NEKE

Daleka prošlost mog postojanja i

sadašnjost danas su se srele.

Imale su sastanak u meni.

Pokušala misli o njima da saberem.

Tebe u njih pozvala.

Povezalo se sve.

U tvom kraju danas su padale kiše.

U meni su bili odroni tuge. Prolazile su

kroz mene bujice neke duge.

Nema te. Rekla bih ti o avetima

s kojima smo upleteni.

Sabirni centar danas je bio u meni.

A tebe nema, da ti prospem sve priče od

postanja... od same sene.

Od izvorišta mog, pa sve do ovog trena

u kom su ruke naše upletene.

Potekla sam kao reka sa potocima kiša

koje liju niz moje lice.

Lice sanjalice.

Tako te danas trebam.

Da uploviš u ovu reku...i ukrotiš

talase njene.

Da pokupiš ove tuge daleke... Da zgreješ

srce moje koje oživljava imenom tvojim.

Dođi, ubiće me ovo u meni.

Izgradi čistilište, provetri dušu moju

dahom svojim.

Teške su istine neke.

Danas sam ti ih htela sve izreći.

Teško je ovo bojište, gde sve krvari.

Samo ti možeš sve da ih spasiš.

DVA ŽARA

Miris si u vetru dunavskom

i kad odmara i ples po telu

stvara i širi.

Tajna sam za tebe još

neotkrivena.

I sada... Kad su tišine

prekrile puteve naše.

Talas si, ne tako plav

Talas koji ne odnosi više u dubine neke.

Ni bliže a ni daleke.

Na obali stojim sa vetrom što miluje lice,

poznate reči vratiše se srećom.

Oživela sam. Srećna i

postojanja svesna.

Posmatram kose svoje u koje

vetar upliće istine druge neke.

Sve bliže... Ne više daleke.

Još jedna u nizu napisana.

Možda je poslednja pesma o tebi...

Nastala iz mirisa prvog dana jeseni sada

na obali mog Dunava,

gde sunce blješti sa toliko žara.

Podsećajući me da i sama sam žar,

Koji se ne sme ugasiti.

Samo dva žara vatru mogu upaliti!

LjUBAV ČUVAM ZA KRAJ

Nije mi ništa,

a svašta mi je.

Svašta je tu u mojoj glavi.

Prebira se.

Računa.

Otpušta.

Deli.

A ti pripadaš meni

u meni.

Imam snagu

ja da volim

Ljubav me kroz mračne

tunele vodi.

A ipak...

Svetlo je ispred mene

Jer, ljubav ja čuvam

za kraj.

OSTALO JE NEŠTO DA ME

GREJE

U hladan jesenji dan

kada na čudan način

zebe mi dlan...

Setih se tebe.

Sad kada nisi pored mene,

ostalo je nešto da me greje.

Da mi lice mije, i

ruke oko mene svije.

Nevidljive ruke oko struka stavi.

Bas kao žice na gitari,

ja drhtim.

Osećam tvoj dah.

To on za mnom ide.

Tvoje reči me prate:

Čuvaj se,

dok ideš, pišeš,

hodiš, progovaraš...

pevaš i stvaraš.

Dok radiš i dok spavaš

dok me i tada voliš.

Znam, i ti zadrhtiš

ko na gitari žica.

Jer te volim.

Zadrhtim, jer me voliš.

U hladan jesenji dan

kada na čudan način

zebe mi dlan...

Setih se tebe.

Znam, ostalo je nešto

da me greje.

PODELITE OVAJ TEKST NA: