детаљ слике: КРК Арт дизајн

БЕХАР ТРЕШЊЕ

Сјајна си звезда до Месеца,

а он тако лагано шета немиром

дрхтавог тела,

са жељом да гаси чежње и

потоке неке дубоке које

носим са собом.

Изазване немирима.

Тобом.

На постељи од траве

пишем стих.

Тако топао и тих,

и стављам те у спомен

на гладне ноћи наше љубави

где све мирише на бехар бели

мирисне трешње

ИСТИНЕ НЕКЕ

Далека прошлост мог постојања и

садашњост данас су се среле.

Имале су састанак у мени.

Покушала мисли о њима да саберем.

Тебе у њих позвала.

Повезало се све.

У твом крају данас су падале кише.

У мени су били одрони туге. Пролазиле су

кроз мене бујице неке дуге.

Нема те. Рекла бих ти о аветима

с којима смо уплетени.

Сабирни центар данас је био у мени.

А тебе нема, да ти проспем све приче од

постања... од саме сене.

Од изворишта мог, па све до овог трена

у ком су руке наше уплетене.

Потекла сам као река са потоцима киша

које лију низ моје лице.

Лице сањалице.

Тако те данас требам.

Да упловиш у ову реку...и укротиш

таласе њене.

Да покупиш ове туге далеке... Да згрејеш

срце моје које оживљава именом твојим.

Дођи, убиће ме ово у мени.

Изгради чистилиште, проветри душу моју

дахом својим.

Тешке су истине неке.

Данас сам ти их хтела све изрећи.

Тешко је ово бојиште, где све крвари.

Само ти можеш све да их спасиш.

ДВА ЖАРА

Мирис си у ветру дунавском

и кад одмара и плес по телу

ствара и шири.

Тајна сам за тебе још

неоткривена.

И сада... Кад су тишине

прекриле путеве наше.

Талас си, не тако плав

Талас који не односи више у дубине неке.

Ни ближе а ни далеке.

На обали стојим са ветром што милује лице,

познате речи вратише се срећом.

Оживела сам. Срећна и

постојања свесна.

Посматрам косе своје у које

ветар уплиће истине друге неке.

Све ближе... Не више далеке.

Још једна у низу написана.

Можда је последња песма о теби...

Настала из мириса првог дана јесени сада

на обали мог Дунава,

где сунце бљешти са толико жара.

Подсећајући ме да и сама сам жар,

Који се не сме угасити.

Само два жара ватру могу упалити!

ЉУБАВ ЧУВАМ ЗА КРАЈ

Није ми ништа,

а свашта ми је.

Свашта је ту у мојој глави.

Пребира се.

Рачуна.

Отпушта.

Дели.

А ти припадаш мени

у мени.

Имам снагу

ја да волим

Љубав ме кроз мрачне

тунеле води.

А ипак...

Светло је испред мене

Јер, љубав ја чувам

за крај.

ОСТАЛО ЈЕ НЕШТО ДА МЕ

ГРЕЈЕ

У хладан јесењи дан

када на чудан начин

зебе ми длан...

Сетих се тебе.

Сад када ниси поред мене,

остало је нешто да ме греје.

Да ми лице мије, и

руке око мене свије.

Невидљиве руке око струка стави.

Бас као жице на гитари,

ја дрхтим.

Осећам твој дах.

То он за мном иде.

Твоје речи ме прате:

Чувај се,

док идеш, пишеш,

ходиш, проговараш...

певаш и ствараш.

Док радиш и док спаваш

док ме и тада волиш.

Знам, и ти задрхтиш

ко на гитари жица.

Јер те волим.

Задрхтим, јер ме волиш.

У хладан јесењи дан

када на чудан начин

зебе ми длан...

Сетих се тебе.

Знам, остало је нешто

да ме греје.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: